Алберт Нађ је, интересантно, пре скоро 14 година ставио тачку на „пунолетну” играчку каријеру управо на утакмици Чукарички – Партизан!
Парни ваљак је, тог 30. маја 2009, голом Петровића остварио минималну победу, дугогодишњи репрезентативац, тад у дресу Брђана, био је међу најзапаженијим актерима малог градског дербија.
Спортски журнал је, логично, акценат ставио на Нађев опроштај и атипичан дар од саиграча!
Уосталом, ево и редова из пера Александра Јоксића...
„Пре почетка утакмице с Партизаном, фудбалери Чукарички Станкома спремили су оригиналан поклон дојучерашњем саиграчу. На центар игралишта изнели су пензионерску столицу у коју су просто угурали најстаријег Брђанина, затим га прекрили ћебетом, што је требало да симболизује одлазак бившег репрезентативца у историју.
- Остаћу у фудбалу, уписаћу школу за тренере, сматрам да могу да се бавим тим послом – најавио је момак који је осим Партизана и Чукаричког играо још за Бетис, Овиједо, Елче и Ростов.
Затим је сјајни ас препричао анегдоту с почетка каријере, у коју је био умешан и Славиша Јокановић, тада играч, сад тренер Партизана:
- У свлачионици пред гостовање Пелистеру сачекала су ме Јоканова питања: „Ко је овај мали закржљали, шта ће он овде?” Касније, уз његову и помоћ осталих саиграча стасавао сам до дреса државног тима, једино ми је жао што та генерација због санкција није добила прилику да игра у Европи.
Дирљив је био и опроштај од Гробара, чије је Нађ љубимац био док је играо за клуб из Хумске. Прво су навијачи црно-белих развили транспарент на коме је писало „Један је Алберт капитен”, средином другог полувремена идентичним вишеминутним овацијама испратили ненадмашног борца у пензију. У тим тренуцима Нађ је скинуо дрес Чукаричког, испод ког је носио Партизанов, који је по изласку из игре даривао присталицама”
Алберт Нађ је, данас, најближи сарадник Игора Дуљаја...

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.