Ћурковић: Верујем у Дуљаја и Партизан

Иван Ћурковић сходно богатој животно-спортској биографији „осуђен” је на питања: „како из овога”, ређе: „шта је то било?”

Легендарни голман и трофејни функционер идеална је адреса за - визију, успутно – дескрипцију.

Отуд, почасном председнику Партизана, сведоку најновијег неуспеха – против Чукаричког на Бановом брду, „бацили смо рукавицу” – да ли ће сунце, као у навијачкој песми, да огреје / обасја Хумску улицу?

- Видим сунце, нисам песимиста. Мора да гране! Партизан има екипу за „горе”, треба додати гас и пронаћи решење да се у догледно време буде и први. Неопходно је да постоје ред и дисциплина на свим нивоима, клуб без тога не може да функционише. Мора да се затегне! Кад сам био председник, толике године, знало се ко шта ради - никад Бјековићу нисам говорио доведи „тог и тог” играча, добар је. Шта је Ненад предлагао, ја сам прихватао. Тумбаковић, такође. Одлично су се бавили спортским стварима, Зечевић и ја свим другим – подсетио је Ћурковић на велики црно-бели квартет и златне године Парног ваљка.

Може ли да се ишчупа ова сезона, буде други упркос бројним посрнућима, у Улици београдског батаљона – скока у амбис?

- Надам се, испред нас је још један период врло важних утакмица. Партизан је мој клуб, увек стојим иза њега. Одговорност је највише на играчима и стручном штабу, опет... верујем у њих.

Многи се не би сложили: упереног прста кривице у управу?

- У фудбалу постоји највећа демократија на свету: свако је у праву. И гледалац и председник! Свако има право на мишљење и нико не говори апсурде. Руководиоци, наравно, имају одређену одговорност – састоји се од обезбеђивања атмосфере и материјалних примања, данас – великог проблема. Задатак врхушке су редовне плате, замислите да се не добијају три, четири месеца? То јој је главни посао, плус – да фудбалери и струка, као што је случај у Партизану дуго година, имају услове за рад. Не могу ја зато што је неко промашио гол да викнем: „Уа, председниче!” Зар је он и за то крив?

Чак и да је тако, све ово, ипак, превише траје?

- Кроз каријеру сам имао и успеха и падова, то је за спорт нормално. Ништа изненађујуће. Фудбал је компликован, прво - игра се ногама, друго – на највећем терену, треће – с највише играча. Потребно је ући у главу сваком!

Чини се да Игор Дуљај, најслабијег почетног учинка од свих тренера кроз Партизанову историју, ради Сизифов посао?

- Тренерски посао нимало није лак, по мени – најтежи је у фудбалу. То је пут за бивше фудбалере, не докторе, инжињере. Е, сад, неко види боље, неко... Добро су плаћени и, самим тим, одговорни, нису то аматери па да кажу: „'Ајде мало да се зезамо.” Наравно, за све је потребно време.

Партизан, срозан на четврто место и са амбицијом да 2022/23. заврши тик иза Црвене звезде, налази се у цајтноту – пашће му заставица?

- Кад су ми рекли да ће Дуљај да буде тренер – сложио сам се да је за Партизанову тренутну ситуацију добра солуција. Дуго је у Хумској, живи за клуб, доста је енергичан и привржен послу. Жели да научи, да се перфекционира и ово је прилика за њега. Знате, потребно је да сте мало више уз први тим, тренери све другачије посматрају док воде Телеоптик, уче млађе категорије. По додиру са првотимцима, потребно је време да им се уђе у главе. Играчи су такви... какви јесу.

Да конкретизујемо: верујете ли Дуљају и видите ли Партизан бар у „утешној” луци, уместо као директног учесника групне фазе – у квалификацијама за Лигу шампиона?

- Верујем у Дуљаја... Партизан! Постоји тај плеј-оф, па ћемо да видимо. Не могу да кажем да слабије од овога не може, међутим, ред је да кренемо напред. Нека буде тако!