ГРОБАРИ ЗА НАС: Нит црно-беле среће (Пионир, 19.30)

Свако ће вечерас у Пионир понети емоције изграђене на сећањима. Старосне групе, друштвени статуси, културолошке разлике, животи... Све је утицало на субјективну оцену јачине тренутка чији су били сведоци, или барем савременици. Отуда су и успомене различите снаге.

Међутим, свим тим догађајима заједничка су два чиниоца – КК Партизан и срећа. То је оно што спаја све који су купили место у Пиониру за догађај 11. марта, са почетком у 19,30 часова, као и све који су дали новац за улазнице иако су знали да им оне неће обезбедити поновно окупљање са љубимцима и идолима.

Љубав према Партизану је организовала ревијални меч „Гробари за нас“ за помоћ клубу. Љубав према Партизану се одазвала на позив и дала на тежини вечерашњем дружењу.

Верзију окупљања „ол стар“ екипе, која не захтева додавање романтичне ноте, понудила су двојица највећих. Један окреће телефон и позива другог да буде међу тренерима у ревијалном мечу за помоћ клубу који их је лансирао међу звезде. Други одговара да ће да дође, али само ако ће да игра, јер је он ипак био играч тог Партизана.

Иако је сада селектор репрезентације. У разговору са председником клуба.

Александар Ђорђевић ће играти пред публиком која ће заувек славити његову тројку у Истанбулу којом је покорена Европа. Његов саговорник, Предраг Даниловић, најбољи играч истог тог историјског турнира, неће подсетити на кошаркашко мајсторство, али ће седети у друштву „цивила“.

На паркету ће се наћи још један ас који се радовао у „Абди Ипекчију“, Влада Драгутиновић, док су се и сви други шампиони одазвали. Сваки од њих је подигао неки пехар, лупио печат на неки од трофеја који покривају зидове у Хумској.

Златна нит која ће засијати на паркету Пионира почиње од Небојше Зоркића који је црно-бели дрес носио од 1979. до 1986. године. Придружио му се Горан Грбовић (1981-1988), касније капитен Ђорђевићу (1983-1992), Даниловићу (1988-1992) и Драгутиновићу (1984-1993), који је био претходница Ненаду Чанку (1993-2003) и Александру Чубрилу (1993- 2001). Њима се придружио Дејан Томашевић (1995-1999), ускоро и Мирослав Радошевић (1997-2000), Вуле Авдаловић (1997-2005), па Веселин Петровић (1999-2002)... Шампионску нит су наставили Владо Шћепановић (2001-2004) и Душан Кецман (2002-2012) са кратким паузама, односно Дејан Милојевић (2004-2006) и Петар Божић (2004-2012) у низу.

Најтрофејнији играч у историји Партизана, сада асистент у стручном штабу Душка Вујошевића, борио се раме уз раме са Тепићем, Милосављевићем, Мачваном и Милутиновим који ће вечерас предводити нову генерацију и миљенике црно-беле публике.

Оне који се боре у условима који не одговарају амбицијама и навикама. Јер, људи који су купили улазнице за буру емоција навикли су на моћан Партизан, захваљујући коме имају само најлепше успомене. Вечерас је време за нову туру.