Иванић, Драговић и Милуновић - Трофејни ударници!

Празник рада повод је за проверу ко је највећи трофејни ударник у шампионском тиму Црвене звезде од почетка каријера до сада, а резултат је да Мирко Иванић, Александар Драговић и Немања Милуновић предњаче на листи са по 13 пехара. Имају добру шансу да дођу и до 14, уколико одбране дуплу круну.

Само још тројица актуелних првотимаца Црвене звезде имају двоцифрен број пехара: капитен Милан Борјан и Гелор Канга. Милан Родић и Славољуб Срнић су у прилици да уђу у то друштво до краја сезоне, уколико титули додају и куп, као и у претходне две године.

Драговић је 13 трофеја освојио са четири клуба, Иванић са три, Борјан и Милуновић са два, а Канга чак са шест. Габонац је имао добар учинак и у Африци, пре него што је стигао у Русију.

Иванић од 2016. године зна само за титуле! Тада је почео шампионску серију са БАТЕ Борисовим у Белорусији и наставио је у Црвеној звезди. На Маракану је стигао на половини сезоне 2018/19. За претходних пет трофеја најтрофејнијег српског клуба има огромне заслуге. У актуелној сезони је имао скромнији учинак него у претходне две, али кад год је изостајао са терена због повреда или жеље тренера да пружи шансу фудбалерима са мањом минутажом, осетило се у квалитету игре тима.

До првог трофеја у каријери Иванић је дошао у дресу Војводине 2014. године, победио је у финалу Купа Србије Јагодину са 2:0, а на путу до пехара елиминисао је и Црвену звезду.

У фебруару 2016. године, БАТЕ Борисов је купио за милион евра Иванића од Војводине и тај потез му се вишеструко исплатио. Ниједан везиста у Блорусији није играо боље од њега, дао је огроман допринос освајању трофеја, а  једну титулу је потписао и голом у последњим минутима одлучујућег меча.

После запажених игара и у Лиги Европе, Иванић је био годинама велика жеља руководства Црвене звезде и у зиму 2019. године коначно су се склопиле коцкице. Дошао је под притиском обештећења од 1,3 милиона евра, мучио се на почетку и чинило се да неће издржати терет Звездиног дреса. Код Владана Милојевића није био стандардан, али је „експлодирао” под командом Дејана Станковића. Колико год да се задржи на Маракани, памтиће се као један од бољих играча новијег времена.

Драговић, сада већ може да се каже бивши репрезентативац Аустрије, што му је тешко пало, прво је у тој земљи као тинејџер дошао до куп пехара са бечким великаном. Прелазак у Базел био је пун погодак, тамо је освојио три титуле, један куп и стизао далеко у УЕФА такмичењима.

Преласком у Динамо из Кијева ушао је Драговић у велику борбу са Шахтјором, више трофеја отишло је у Доњецк, али је и њему припало пет пехара. Играо је потом у Немачкој и Енглеској за Бајер Леверкузен и Лестер где није било реално да дође до шампионског звања, а сада са Црвеном звездом може до друге узастопне дупле круне.

Милуновић је са БАТЕ Борисовим освојио чак осам трофеја, осталих пет са Црвеном звездом. Ове сезоне је повратник на Маракану, после једне у Турској. Ту је да искуством пружи подршку млађим штоперима.

Борјан је симбол успешног периода Црвене звезде. Имао је трофеје и у Лудогорецу, али на Маракани је показао класу и напунио срце. На челу је листе фудбалера који су освојили шест узастопних титула у Србији, осим њега у тој групи су Милан Родић, Марко Гобељић и Мохамед Бен, који се зимус преслио у АПОЕЛ.

Са највише клубова трофеје је подизао Канга, чак са шест. У Габону је био шампион са две екипе, куп освојио са трећом, а у Европи скренуо пажњу кад је под командом тренера Миодрага Божовића са Ростовом сензационално тријумфовао у Купу Русије.

Гроф је довео Кангу у Звезду, али плодове од тог потеза убрали су други тренери. После сушне такмичарске 2016/17. на Маракани, Гелор је био део тима који се 2017. шетао кроз првенство и пласирао у групну фазу УЕФА такмичења после десет година. Отишао је на половини сезоне кад је већ био утабан пут ка титули.

До повратка у Звезду који му је за сада донео пет трофеја, Канга је освојио Куп Чешке са Спартом из Прага.

Родић и Срнић имају по девет трофеја, осам у Црвеној звезди. Леви бек има једну титулу са Зенитом у Русији уз скромну минутажу, док је универзалац тријумфовао 2015. у Купу Србије са Чукаричким тако што је постигао гол у финалу против Партизана.

Александар Пешић је дошао до друге титуле са Црвеном звездом (прва у сезони 2017/18), а укупно петог трофеја у каријери. Имао је три у Молдавији са Шерифом.

Иракли Азаров је у Грузији три пута био шампион са два различита клуба, имењака из Тбилисија и Батумија. Сада је првак и са Црвеном звездом, уз задовољство да је задржао статус репрезентативца.

Урош Спајић је у тренажном процесу и чека се да заигра после повреде, писаће му се ова титула иако није дао допринос јер се очекује да заигра до краја сезоне, а и био је део екипе. Штоперу је ово први трофеј на Маракани, а у Белгији је са Андерлехтом освојио два.

Осман Букари је у Црвену звезду стигао као освајач Купа Француске са Нантом, а у Србији има прилику да дође до дупле круне. Алекс Виго је био део шампионског тима Ривер Плате, али сада је имао важнију улогу у екипу Милоша Милојевића.

Трофеје у досадашњој каријери, од играча из ове сезоне, само са Црвеном звездом су освојили: Александар Катаи, Марко Гобељић, Милан Павков, Мохамед Бен, Ненад Крстичић, Вељко Николић, Страхиња Ераковић, Никола Станковић, Немања Мотика, Никола Васиљевић, Јован Миладиновић, Срђан Мијаиловић, Кингс Кангва, Јегор Пруцев, Стефан Митровић, Јован Мијатовић, Никола Митуљикић, Марко Ракоњац, Ибрахим Мустафа и Вук Богдановић.