Бранка Тица: Шналице за косу “раде посао”, круна је у витринама

Бранка Тица - „четрнаестица“ из редова шампиона!  Колико је труда и одрицања потребно да би испред имена великим словима писало МВП, знају само они који су то остварили. Млада Митровчанка, имала је прилику да постане најбоља међу најбољима са само 19 година.  Главна поентерка Суперлиге, европски и светски јуниорски вицешампион са репрезентацијом Србије.

Одбојка је била њен први избор, биће и прави.

- Бити одабран међу толико добрих играчица, захтева много труда и рада. Одбојком сам почела да се бавим још у другом разреду основне школе и знала сам да ћу у томе остати. Ишла сам у основну школу „Свети Сава“ у Сремској Митровици и моји почеци били су у школском клубу. После осмог разреда, одбојка ме је одвела у Пазову. Две године сам играла у Омладинцу из Нових Бановаца, а онда прешла у Јединство. Сви знају да се тамо развијају млади играчи, тако да је то био прави пут – рекла је Бранка.

Имала је среће да поред себе има људе који су веровали у њу, а временом се тај круг ширио, што је било од великог значаја да „изнедри“ једну од најперспективнијих одбојкашица у Србији.

- На почетку су моја највећа подршка били родитељи и пријатељи. Сигурно је да сам временом стицала нове. Сви су увек били уз мене. Наравно и моји тренери, Марко Николић, Јово Цаковић, Страхиња Кубуровић. Сви су утицали – говорила је четрнаестица из Јединства.

Потврдила је шампионка, да сваки спортиста чува свој „тајни рецепт“ за успех и има нешто у шта чврсто верује. Тицин је „прорадио“ у најбитнијем тренутку, у борби за титулу.

- Искрено, ми и даље нисмо свесне, утисци се нису слегли. Али мислим да ће то доћи временом. Увек имам трему пред важне утакмице, али гледам да себе смирим и говорим да ће све бити у реду. Имам и амајлије, за које верујем да помажу. Увек носим исте шналице, на истом месту и већ јако дуг период носим исту гумицу за косу. Изгледа да „раде посао“ – открила је Бранка.

Међу млађим селекцијама носила је надимак Бранкица, све до доласка у „одабрано друштво“ Јове Цаковића, који је зове кратко и јасно - Тица. Оно што се између та два надимка никада није променило, јесте њен омиљени одбојкашки „шмекерски“ потез.

- Код себе бих издвојила то што ми је највеће задовољство „кување“. Знам да већина играча воли да постиже поене јаким нападом, из све снаге. Лично, више волим игру „на мозак“, а не на јачину – рекла је поентерка плаво-белих.

Још једна ствар коју младе и успешне играчице носе са собом, је да полако постају једно од главних имена у свету одбојке.

- Драго ми је што је већина љубитеља овог спорта чула за мене, али је све то ново и треба ми времена да се навикнем. Понекад ми је непријатно када деца долазе и питају за слику, али све је то део спорта и свакако да ми прија – закључила је Тица.