Пантић: Бићу исти као пре!

У данашњем српском фудбалу све је мање мајстора игре, креатора луцидних потеза и техничара чије умеће доводи публика на стадион. Један од „преживелих из угрожене врсте” је Данило Пантић.

Везиста Партизана имао је турбулентну каријеру пуну успона и падова и без повреда вероватно би засијао на фудбалском небу. Прошао је разне дестинације за  26 година. Од Руме, преко Челзија, Холандије и Мађарске, али где год да је ишао, на крају се увек враћао на добро познату адресу – Хумска 1.

Дача се присетио како је све почело и кад је први пут заплесао на терену:

- Прве кораке направио сам давне 2002. године малој „школици” фудбала у Руку код тренера Петра Стојића, који је и даље активан у седамдесетим годинама. Посвећен је максимално деци, као што је био и мени, међутим, у последње време све је мање дечака у фудбалу из сремске регије и надам се да ће их убудуће бити што више.

Млади сте потписали за Партизан и са непуних 17 година дебитовали у дуелу са суботичким Спартаком. Какав је био осећај кад сте први пут крочили у Хумској у црно-белом дресу?

- Остварење сна! Провео сам шест, седам година у омладинској школи и кад сам дебитовао за сениорски тим сви дечачки снови били су остварени.

У вашем окружењу (породица и пријатељи) има више навијача Црвене звезде, да ли је постојала могућност да уместо Хумске, изаберете адресу Љутице Богдана?

- Било је интересовања разних клубова у том узрасту пошто сам одскакао од осталих вршњака, али Партизан је у том тренутку био најозбиљнији и испоставило се на крају као добра одлука.

Ко вам је од искуснији играча помогао да се боље уклопите и афирмишете?

- Било их је много - Лола Смиљанић, Шћеповић, Воја Станковић… Помогли су ми, као што смо ми данас на располагању младим играчима, уз неку дозу васпитања и преношење знања.

Каква је данас ситуација са црно-белим бисерима, има ли у Земунелу талената као некад?

- Има много талентованих момака и увек ће их бити. Неколико младих фудбалера већ неко време тренирају са нама, чекају шансу и верујем да ће је дочекати. Имају на кога да се угледају и надам се да ће једног дана да нас наследе.

Који вам је најдражи тренутак у црно-белом дресу у досадашњем делу каријере?

- Било их је много. Нажалост, више лоших, него лепих момената, али у фудбалу као и у животу има много препрека. Последња повреда колена је изузетно тежак период за мене, али нисам ни први ни последњи коме се то десило.

Због повреде сте пропустили скоро годину дана, колико је био тежак опоравак, како физички, тако и психички?

- Било је разних фаза од операције, опоравка до повратка на терен. Све од нуле. Доказивање да сам исти као пре. Кад нас људи често оспоравају да кад се играч врати после повреде не може да буде исти. Дешавало се да се играчи никад не врате у форму, али био сам сигуран да ћу све изгурати на најбољи могући начин. Данас, хвала Богу, осећам са добро, полако хватам форму. Надам се да ћемо до краја да победимо што више утакмица. Ову сезону морамо да заборавимо што пре и од лета да кренемо од нуле.

Прошле сезоне сте се борили за титулу до последњег кола и освојили 98 бодова, док сте у овој далеко од провопласираног вечитог ривала. Колико вама тешко пада тренутна резултатска криза и видите ли светло на крају тунела?

- Много тешко нам свима пада, играчима, навијачима, нашим породицама и људима у клубу. Али, увек је нама најтеже, ми смо ти на којима се на крају све ломи и сами морамо да изађемо из ове ситуације. Давали смо максимум на свакој утакмици, међутим, очигледно нешто није функционисало. Променили смо три тренера, сваки шеф струке има своје захтеве и није лако прилагодити се свакоме. Остало је још неколико мечева до краја и на нама је пружимо максимум.

Каква је атмосфера у свлачионици, утичу ли негативни резултати на вас?

- Сви смо добри пријатељи и не може ништа да утиче на атмосферу и наш однос. Морамо да се држимо заједно, последње што би нам требало у овом тренутку је неки проблем између нас.

Верујете ли у друго место и квалификације за Лигу шампиона?

- Морамо да будемо реални. Биће тешко, али ништа није немогуће. На нама је да победимо све до краја, а остали резултати ако нам се наместе било би сјајно. Ако се то не догоди, неће фудбал да стане наредне сезоне.

После серије слабих резултата, одиграли сте једну од најквалитетнијих партија у последње време у 170. вечити дерби. Може ли добра игра против Црвене звезде да се пренесе на остале утакмице?

- Сваки дерби је сличан, много борбе и дуела. Никада се не зна ко ће да победи. Звезда је била боља у првом делу, док смо ми доминирали у другом полувремену. Утакмица је могла да оде на обе стране, али на крају је завршена без голова, иако је реалан резултат 2:2.

Имали сте нешто дефанзивни задатак против црвено-белих него иначе?

- Није на мени да одлучујем на којој позицији ћу да играм, тренер замисли и идеје, а нама је да их испунимо.

Верујете ли да ћете следеће сезоне успети да изађете из кризе и у конкуренцији да после шест година поста вратите титулу у Хумску?

- Надам се да хоћемо! Ништа у животу не можете да гарантујете, али сигуран сам да не може да буде лошије него ове – рекао је Пантић.