Капетане, како је то бити мајка?

Капетане, како је то бити мајка? Парафразирањем чувеног питања Банета Вукашиновића, постављено доктору, могли бисмо да почнемо текст с Невеном Јовановић, капетаном прве класе у Одреду војне полиције специјалне намене „Кобре“.

Само три месеца после порођаја победила је 10. пут узастопно на Првенству Србије у планинском трчању.

Да ли сте се бавили спортом пре него што сте постали члан чувене јединице?

- Била сам увек активна и пре поласка у основну школу. Самоинцијативно сам трчала, радила фитнес вежбице, склекове и трбушњаке у великом броју – сећа се Невена Јовановић. - На Војној академији поред атлетике, тренирала сам једно време и оријентириг, кик-бокс, веслање на ергометру и у чамцу...

Поред ове, 10. с Букуље прошле суботе, колико медаља с националних шампионата имате?

- Тачан одговор не могу одмах да кажем.  Било их је појединачно и екипно у Црвеној звезди, па сада у ЧААК Чачак... Имам их више од 30.

Шта сматрате својим највећим спортским успехом?

- Балканско првенство у планинском трчању,одржано у Бугарској, У Тетевену, где сам освојила бронзану медаљу, историјску за репрезетнацију Србије. Учествовала сам два пута на Првенству Европе у овој дисциплини. Навели сте 10 титула на планинским државним шампионатима. У Купу Европе освојила сам треће место у дисциплини 3.000 стипл.

Све то уз посао?

- Није нимало лако ускладити све обавезе, јер је природа посла таква да се не можете направити планове за неку трку. Дешавало се да из смене дуге више од 24 сата одем на трку. Сада, када сам с крунисала дугогодишњу везу с партнером на најлепши могући начин, рођењем нашег сина Петра, јасно је да су свакодневне обавезе још веће. Мањак сна надокнађујем вољом, упорношћу и жељом да остварим циљ, који себи поставим, без обзира на изазове и непредвиђене ситуације са којима се суочавам. Одустајање за мене није опција, увек ћу гледати да дам свој максимум.

Како се осећате када одете на такмичење, а Петар остане код куће?

- Захвална сам првенствено што ме здравље послужило да се остварим као мајка. За мене је то посебан осећај у сваком смислу. Али ми је драго што сам само три месеца од порођаја царским резом не само трчала већ и победила на 13 километара на Таковском устанку па на осам километара на Првенству Србије у планинском трчању на Букуљи. Петар иде на сваку трку са мном, не остаје код куће, а само док трка траје чувају га тата и моја другарица.

Какве су вам атлетске амбиције?

- Биће ме на још неким тркама у наредна два месеца, али се спремам за јесењу сезону пре свега и обарање личних рекорда...