Ако би морао да изабере једну реч да опише како се осећа, која би то била? Тим питањем почели смо разговор са Кевином Пантером. Капитен Партизана се за тренутак замислио, а онда уз широки осмех на лицу рекао...
- Срећа!
Опет кратка станка, па још једном, као некаква потврда...
- Да. Бићу искрен. Срећан сам.
Јер...
- Поново могу да играм – то му се већ отело уз уздах.
Вероватно је због тога последњи напустио терен Мале Арене после јучерашњег тренинга. Првог после четврте утакмице против Реала. Тог другог болног пораза. Жељко Обрадовић је после тог меча екипи дао слободно. Поново су се окупили јуче. И добрано пробили термин тренинга. Требало је да траје до 13 часова. Трајао је дуже. За Пантера најдуже. Његовом вољом.
Убитачни шутер сада је први пут јавно говорио после инцидента у Мадриду.
- Да, изгубили смо ове две утакмице. Али и даље имамо шансу да урадимо нешто велико.
Он је те две утакмице преседео ван тима. Због суспензије. Зато још једно осећање доминира код Пантера.
- Као да целу вечност нисам играо кошарку – додао је.
Уз осмех је наставио...
- Био сам мало драматичан. Сигурно. Али, сјајно је опет бити уз тим, бити на терену.
И зато...
- Срећан сам због тога.
Али, није било баш нимало срећан док је седео са стране, потпуно немоћан да помогне. А када је Партизану његова помоћ и те како била потребна.
- Стварно ме болело. Ту сам, потпуно здрав, а не могу да играм. То уопште није добар осећај.
Гледајући тако са стране, како су њему изгледале те две утакмице, питамо. Пантер каже...
- Биле су то две утакмице које смо могли да победимо. Сви то знамо, разговарали смо о томе. Имамо још једну прилику пред нама. Морамо томе да се окренемо, да покушамо да победимо. То је једини начин на који би сада требало да размишљамо.
О тој петој утакмици... У прве две Партизан је показао да може да игра са Реалом у Мадриду. Да може да победи Реал у Мадриду. Ова ће бити другачија. Или неће? Пантер каже...
- Знамо да смо тамо победили две утакмице, знамо и да ће бити сада тешко. Они имају доста искуства са оваквим мечевима. Надам се само да ћемо успети да се држимо онога што иначе радимо, што нам је, уосталом, донело и те победе. Ако тако буде, све ће бити у реду. Морамо да играмо јако, јер они ће играти јако. Вратили су серију на свој терен. Само је важно да се држимо онога што радимо најбоље.
Увек се прича о томе како овакве утакмице решавају ситни детаљи. Који би то детаљ могао да реши ову? Капитен клуба из Хумске нема дилему.
- Ко буде желео више! Све се своди на то ко више жели. Ово ће бити наша седма утакмица ове сезоне. Сви већ знамо ко шта ради, ко шутира, ко... Шта год! Тако да – ко буде више желео, ко буде играо чвршће, победиће.
У ове две утакмице у Београду, Партизан је имао необично ниске проценте шута. Посебно у четвртом мечу. Притисак или велика жеља? Можда нешто треће? Да ли има неко објашењење, питамо Пантера.
- Тешко да ја могу то да објасним. Био сам на клупи, нисам могао да осетим шта се дешава на терену. Тешко да могу ишта на ту тему да кажем. Али, генерално причајући, све што се дешава на утакмици је ствар самопоуздања. То је кључ. Целе ове сезоне је било кључно и код нас. Да будемо сигурни у све што радимо. Да ли је то шут или неко закуцавање, полагање... Шта год да урадиш, мораш да будеш сигуран у себе. То је било најважније до сада, биће и убудуће.
И да се погоде неки велики шутеви.
- То је циљ, то је циљ – поручио је човек који је ове сезоне већ погодио много великих шутева.
О ГОВОРУ НА ЦЕНТРУ АРЕНЕ
Већ су сви чули говор који је одржао саиграчима одмах после пораза у четвртој утакмици. Када је видео спуштене главе, није чекао да оду у свлачионицу, већ их је окупио одмах ту, на центру Штарк арене и рекао им – то што је рекао.
- Није било планирано – открио је.
И...
- Није да сам знао шта ћу у ком тренутку рећи или нећу. Све је дошло некако спонтано. Тако сам се у том тренутку осећао. Рекао сам шта сам рекао. Сви су чули. Било је искрено. Заиста сам се тако осећао. То што сам тада рекао, мислим и сада. Имамо још једну шансу!
Саиграчима је тада „замерио“ на тим спуштеним главама. Да ли има осећај да су им главе сада мало усправније, питамо.
- Сигурно смо у много бољој форми. Прошла су већ два дана. Јесте, све то нас је доста погодило. Али, једноставно, мораш да наставиш даље.
Поновио је...
- У том тренутку, уопште се нисмо осећали добро.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
