Одличне вести, пре свега за јуниорску репрезентацију Србије, стигле су из Хрватске – Милош Кос је заиграо после нешто више од пет месеци борбе са повредом леђа.
Један од највећих талената Европе вратио се на терен у Нашицама, где је истина, његов ППД Загреб поражен (23:26), али је Милош оставио најјачи утисак међу Плинарима, са шест голова и три асистенције:
- Играо сам пола сата, 40 минута, али само напад. Ментално сам био спреман за ту утакмицу, физички добро припремљен и није било тешко, изгледало ми је као да нисам ни паузирао толико дуго. Све је некако ишло како треба.
Осим резултата. Да ли сте мало опуштеније ушли у утакмицу због чињенице да је Нексе претходно неочекивано елиминисан из купа код куће од Сесвета?
- Нисмо, али је прво полувреме било кобно по нас, поготово првих десетак, петнаест минута у којима смо направили много техничких грешака. Давали смо противнику шансу за лаке контре. Кад се тако твори утакмица тешко је све исправити. Стално смо стизали и у тој јурњави се најчешће и греши и упали смо у „црну рупу” кад је Нексе направио серију 6:0. Друго полувреме је већ било другачије, добили смо га, играли смо добро у одбрани, али недостајало је и мало спортске среће. Бива тако, да кад нешто хоћеш, баш тад не иде. Имали смо неколико напада за нерешено, а лопта „није хтела” у гол.
Нови меч са Нашичанима играте вечерас (19) у Загребу, тренутно имате по два бода у међусобном скору, али ви, као првопласирани, предност домаћег терена, а игра се док неко први не стигне до шест, односно три победе.
- Тешко нам је пао пораз, вечерас морамо да победимо, па у недељу да завршимо посао у Нашицама...
Крајем месеца вас очекује и завршни турнир купа у Поречу, у коме у полуфиналу играте са Сесветама и после тога хитате репрезентацији?
- Јуниори се окупљају 26. маја, а Стефан Додић и ја стижемо одмах после завршног турнира купа (26. и 27. мај). Требало би, Боже здравља, да будемо комплетни, осим то су нам Стаменковић и Тасић повређени, обојица предњи укршени лигаменти.
Какво је расположење пред Светско првенство, Атина је град у коме су се у прошлости неколико пута наши јуниори „позлатили”?
- Све време сам био у контакту са тренером Теодоровићем, било је ишчекивање кад ћу заиграти, хоћу ли моћи. Сад се надам да стижем спреман са Стефаном и осталима. Имамо добру групу и шансе за висок пласман после бронзе прошле године на Европском првенству. Не плашим се ја за нас кад смо здрави – закључује Милош Кос.
ЛАКНУЛО ЧИМ САМ СЕ УХВАТИО ЛОПТЕ
Како сте издржали претходне месеце, операцију леђа, опоравак, време ван игре?
- Није била нека озбиљна интервенција, већ је само „очишћено” оно што ми је правило сметњу да нормално тренирам и играм. Брзо је прошло то време од децембра до сад иако се чини да је пет месеци много. Крајем године је било баш тешко, али чим сам у марту почео да тренирам све је кренуло својим током – каже Милош додајући:
- Чим сам се ухватио лопте, почео да тренирам са саиграчима, уместо по посебном режиму, све је ишло лакше и брже. Из недеље у недељу сам сам напредовао, додавао још по нешто у тренингу, вежбе, трчање и сад је све како треба.
ПРОДУЖИО СА ПЛИНАРИМА
Док сте чекали повратак на терен продужили сте и уговор са Загребом на још годину?
- Добро ми је и мислим да могу да напредујем. Првобитно је био договор до 2025. али смо се договорили на још једну сезону.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
