Ексклузивно: Саша Обрадовић искористио Ђоковићев рецепт

Није коме је намењено већ коме је суђено. Желимир Обрадовић, најтрофејнији европски тренер је у 19. четвртфиналу Евролиге тек други пут посустао иако су после 2:0 у Мадриду, Партизан већ сви видели на Ф4 у Каунасу.

Међутим, један други Обрадовић, његов сународник Саша кога је у другој половини деведесетих година прошлог века водио у репрезентацији Југославије, тренер од 2005. са Монаком је изборио пут у Литванију на завршни турнир, што је свакако његово до сада највеће стручно остварење.

Ако постигнеш успех који неће тако вредновати твоји код куће као да га ниси ни постигао, а Саша Обрадовић је у 18. години тренерског живота и тренирања Келна (2005-2008), Кијева (2008-2009), Турова (2009), Доњецка (2010-2012), Албе (2012-2016), Локомотиве Кубањ (2016-2018), Монака (2019-2020) и неколико месеци Црвене звезде (2020), за другог мандата и клуб из Кнежевине и себе први пут устоличио међу најбоља четири европска клуба.

Само он, његови асистенти Мирко Оцокољић и Миленко Богићевић, као и крило Барселоне и наше репрезентације Никола Калинић браниће част кошаркашке Србије на круни клупске сезоне у Литванији, што Обрадовићевом подухвату даје ретку димензију. Тренерску посебно кад се зна да су клупски врх Старог континента од стручњака одавде освајали Александар Николић три пута, Обрадовић девет пута, Божидар Маљковић у четири наврата, Душан Ивковић два пута, Светислав Пешић једном, а да су учесници завршне смотре били и Душко Вујошевић два пута и Милован Киме Богојевић наследио Мирослава Николића у Партизану 1998.

Заједнички именитељ за ове кошаркашке учитеље је да су били и селектори нашег државног тима - ма како се земља тада звала - осим Маљковића, да је хтео могао је, и - Богојевића односно Николића. Лако је закључити...

Кад смо прочитали ова имена Саши Обрадовићу кроз смех је прозборио:

- Лепо, бирано друштво.

Како сте провели ноћ после највећег успеха?

- Све је стало у ту мајсторицу, кад сезона зависи од једне утакмице онда си на њој под стресом, а пре ње стрепиш шта ће бити. Било је доста набоја... Применио сам рецепт Новака Ђоковића, без намере да се поредим са таквом величином, који је пријатељима после освајања чини ми се Вимблдона дао картицу да се провеселе, а он отишао на спавање. Играчи су отишли у кафе у који и иначе иду са председником, а ја кући у кревет. Немам проблем нити им замерам што су се провеселили, заслужили су.

Тренери и играчи кажу да нема спавања после великих утакмица, да сан неће на очи?

- Немам тих проблема, још док сам био репрезентативац, кад сам покидао Ахилову тетиву на тренингу, отишао сам у свлачионицу, истуширао се, потом у хотел на спавање. Ујутру сам испаван кренуо на операцију, миран и сабран као и увек...По томе сам атипичан, иако ме људи виде, посматрајући ме на утакмицама, сасвим другачијим...Мисле да сам нервозан, а ја се само трудим да дисциплинујем тим, с обзиром да сам и сам такав.

Како Вам је протекао дан после утакмице?

- Нисмо имали тренинг, чека нас утакмица Првенства Француске против Ле Мана коју ће водити моји помоћници Оцокољић и Богићевић.

Нећете седети на клупи?

- Нећу, ваљда сам заслужио предах. Први смо, знало се још пре месец дана да ћемо са пол позиције у доигравање за првака. Та утакмица ништа не може да промени у поретку ствари.

Многе интригира Ваш однос са Мајком Џејмсом, најбољим играчем, био је суспендован... У мајсторици 21 поен у првом полувремену, у другом без поена.

- Обични људи који не живе од кошарке очекују челичну песницу, ауторитативност тренера. Неку врсту осветољубивости...Међутим, времена су се променила, готово сваки тим има неког играча који се понаша атипично. Да их не именујем, тренери знају на кога мислим. Ваљда ће овај успех утицати да будемо хомогенији – Џејмс је прича за себе. За неке ствари немам објашњења, осим да је он чудесно јак и снажан, свашта може да издржи. Али, кад се сетим где сам био пре годину и по дана и у каквој ситуацији, онда морам да приметим да се све променило у моју корист. И то у тешким условима.

Имали сте Лојда и Окоба.

- Лојд је прави шампион, зна да се понаша, његови домети су несагледиви. Окобо је први пут играо на овако високом нивоу, био је испрепадан, противници су одбрану формирали према њему. Али, Окобо је често незадржив.

Унутрашња линија је слабији део Монака?

- То сви знају, тако ривали и постављају тактику против нас. Нема доминантних центара, Мотиејунас је највећи професионалац са којим сам радио, задовољан сам са љим, као и са Холом. Прилагођава се. Често касни, али постигли смо циљ.

У полуфиналу Ф4 играте против Олимпијакоса?

- Оба пута смо их добили у лигашком делу, знамо их, нема изненађења против црвено-белих. Макаби је атипичан тим, серија је била турбулентна.

Монако игра у најмањој дворани у Евролиги.

- Никада нисам осетио таву енергију са трибина као против Макабија. Носили су нас, на утакмици је био и принц Алберт. Иначе дворана се налази испод фудбалског стадиона Монака.

Гледате фудбал?

- Нисам ни једном био. Биће и трка формуле један, али не верујем да ћу на трибине.