Српски тинејџер блиста на шведском леду

Кад Швеђани одаберу дечака из Србије, прогласе га талентованим хокејашем и пруже ми прилику да игра и напредује у њиховом клубу, то је отприлике једнако томе да Партизан или Звезда пронађу 14-годишњака у овој скандинавској земљи и доведу га у своје редове.

То се управо десило Богдану Банзићу (15), који је прве кораке на леду направио као седмогодишњак у Партизану.

До Стокхолма је дошао сасвим случајно. Хокејашки стручњак из Канаде затекао се на трибинама ледене дворане Пионир и препоручио га Швеђанима. Банзић је прошле године отишао у Спонгу, стокхолмски клуб са традицијом од 1929, играо за селекцију У 15 и сезону завршио као други најкориснији играч лиге. Једини је дечак који није држављанин Шведске изабран за ТВ Пукен турнир на ком се бирају будући шведски репрезентативци. У следећој сезони одабран је да игра за две селекције - У16 и У18 што је велика част за 15-годишњака, невезано за националност.

- Почело је сасвим случајно. Ишао сам на клизање и човек који ми је изнајмио клизаљке, а чија три сина играју хокеј, видео је у мени нешто и питао ме да ли бих отишао на тренинг са њима. И свидело ми се. Тако сам стигао до Партизана где су ми Никола Бера и Горан Матовић усадили љубав према овој лепој игри – прича Богдан.

Случајност или судбина, како вам је драго, одредили су и његов следећи корак.

- Видео ме је један тренер из Канаде, наш човек који дуго живи тамо, рекао је мом тати да имам сјајан шут и питао да ли сме да ме препоручи за камп у Шведској. Отишао сам преко лета, тамо су ме видели њихови стручњаци, добио сам препоруке и у септембру сам отишао на пробу. И остао.

Истиче да су шведски вршњаци сви технички сјајно обучени.

- Прве три, четири утакмице сам био „као мува без главе”, после сам се уходао и све је кренуло одлично. На крају су ме позвали да следеће године играм за селекцију до 18. Имамо одличне услове за рад, лед ми је слободан до 15 часова, могу сам да дођем узмем кључ и тренирам колико желим. Поподне је тренинг са екипом. Цена опреме, посебно штапова, прави тати издатке. Хокеј је, ипак, скуп спорт.

На питање какве су му амбиције, да ли размишља о одласку на неки амерички колеџ, Банзић одговара:

- Прво бих волео да заиграм за неки шведски клуб, неки од њихових водећих. Да постанем првотимац. За Америку има времена. Што се тиче репрезентације, био сам превише млад да бих играо за селекцију до 18 година која је ове године играла.

Узор му је Александар Овечкин, прошлу годину је ишао ванредно, нада се да ће стећи право да иде у неку интернационалну средњу школу у Шведској. На питање шта му највише недостаје одговара:

- Другови. Тамо сам усресређен на обавезе и учење, премало је времена за дружење, а и језичка баријера чини своје. Ипак, та одрицања и труд су се исплатила. Осећам да сам напредовао, волео бих да останем у Шведској, јер је њихова школа хокеја невероватна – истиче тинејџер са Новог Београда.