Александар Станојевић ушао је у прошлу сезону с лајт-мотивом: „Партизан ће да буде конкурентан за титулу до последњег кола!”
Тад – тренерова изјава чак и међу Гробарима махом је изазивала подсмех, сад - све би дали да је поново актуелна (креатор пласмана у Лигу шампиона 2010, иако се није окитио ловором, испунио обећање), уз консезусно: „О, како то лепо звучи!”
Недељна утакмица Парног ваљка с Вождовцем, последњег редног броја у суперлигашком 2022/23. каравану, не поседује никакав такмичарски значај – црно-бели су се минулог викенда ремијем с Војводином дефинитивно опростили и од никад вреднијег вицешампионског атрибута, зацементиравши, с погледом у леђа Црвеној звезди, ТСЦ-у и Чукаричком, четврту позицију. Најлошији пласман од 1988/89. и, посматрајући блиставу пост СФРЈ историју, дебакл!
Намеће се: ко је крив за резултатски бродолом и чињеницу да ће великан из Хумске, уместо у финансијском извештају укалкулисаних квалификација за Лигу шампиона и сигурног играња бар у групи Лиге Европе, морати да прескочи чак два степеника ка трећеразредној Лиги конференције?
Градацију одговорности би, без сумње, требало истражити у петоуглу: руководство - спортски директор – тренер - играчки кадар - навијачи, дотле - уз констатацију заједничког им греха: сви су погрешним потезима кумовали срозавању угледа. У зависности од ингеренција неко више, неко...
Једно, пак, пара очи – да ли би фијаско био избегнут да је Партизан у текућој сезони предводио само један, не три тренера, допунског – је ли ико, уопште, од њих био прави избор?!
Незапамћено: Парни ваљак је у претходних 36 кола изгубио 40 бодова: под командом Илије Столице седам, Гордана Петрића 12 и Игора Дуљаја чак 21!
Трилингу на клупи, дефинитивно, није мањкало храбрости – преузимали су дизгине и кад „велики стручњаци” под плаштом опозиционарства непопуларној врхушки нису хтели, али... Изузев јесењег европског бљеска с Петрићем, креирали су резултате недостојне громаде с Топчидерског брда, појачавши оправдано незадовољство с трибина изражено скандирањем врху пирамиде: „Управа, напоље!”
Столица је, на пример, освојио пет од могућих 12 бодова и, сходно податку да није славио на три од четири утакмице у шампионату, догурао до 41,7 процената успешности.
Петрић се, на узорку од 19 мечева (пет без тријумфа) и са 45 од 57 поена, зауставио на 78,9 одсто.
Дуљај се, уз урођени ратнички ген и „Опленац” елан да заустави посрнуће, такође није прославио: осам од 13 дуела без радости и 18 од потенцијалних 39 бодова на конту – за више него скромних 46,2 процената. По инаугурацији с тимом на другом месту, са четири бода више од ТСЦ-а и шест од Чукаричког, тренутно – шест корака иза Бачкотополчана и четири иза Брђана?!
Црно-бела Пандорина кутија увелико је отворена, шеста година без титуле намеће скоро свакодневно ускакање / искакање...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
