Почетна /

У Северној Македонији ни ово никако не треба пропустити!

Македонци су поносни на традиционалне вредности које су остале дубоко укорењене у начину живота који пулсира у ритму 7/8 такта
ФОТО: ТО С. Македоније

Македонци су поносни на традиционалне вредности које су остале дубоко укорењене у порама и начину живота који пулсира у ритму 7/8 такта. Традиција једног народа је оличење свег богатства, стога македонско стваралаштво има непроцењиву вредност као културно обележје.

За потпуно задовољство док сте у македонским ресторанима, не устручавајте се да наручите песму, коју ће македонски тамбураши одсвирати само за вашу душу.

На Балкану постоји изрека која каже „Ако путујете Србијом не певајте, када путујете кроз Босну не играјте, а када пролазите кроз Северну Македонију, не играјте и не певајте”, јер су Македонци мајстори и музике и кола.

Грех је доћи у Македонију и не пробати лозовачу, наравно у комбинацији са шопском и биеним сиром. Никако не смете а да не пробате традиционална македонска јела.

Поред чувених вина у комбинацији са неким од македонских сирева, надалеко познатим беровским сиром и галичким качкаваљем, грех би био не пробати најпознатији македонски аперитив, македонску лозовачу, која се конзумира уз шопску салату, произведеној по најсавременијим методама, сазрело у храстовим бурадима у посебним условима.

Македонска кухиња је скоро увек омиљена међу странцима, који су очарани нашим традиционалним јелима и терају их да се поново врате овде. Код нас сви знају шта је пасуљ, то је традиција која се негује као и сваки други обичај и нема ко га није пробао. Већина Македонаца има пасуљ на менију бар једном недељно. И није да на другим местима нема пасуља и специјалитета од њега, него као пасуљ „тетоец” спремљен у земљаном тигању са сувом паприком - нема нигде, рећи ће тетовци, зељанице или пите са домаћим, месеним корама су прави специјалитет који буди сва ваша чула. Зелник је легендарни кулинарски класик код нас, охридска пастрмка као ендемска врста рибе која живи у Охридском језеру препознатљива је и по укусном белом месу. Охридска пастрмка се јавља у три подврсте: Летница, Струшка пастрмка и Охридска белвица. Специјалитети охридске пастрмке су најтраженији у ресторанима у Охриду и Струги. Охридска пастрмка се конзумира на различите начине. Познато је неколико специјалитета ове врсте рибе, као што су охридска пастрмка на Пештански начин, охридска пастрмка на роштиљу, Тресена пастрмка, Охридска пастрмка са бадемима и исто тако пастрмајлија која је посебна вида пите направљене од теста и меса која има дугуљасти облик са посипаним сецканим месом по њој и обично се правила у зимском периоду. Назив потиче од речи пастрми, што значи усољено и сушено овчије или јагњеће месо. Овај специјалитет је добар када се служи са јогуртом, али је укусан и када се залије црним вином, традиционална ђомлеза се прави испод сача. Ако сте некога посетили па вам је направио ђомлезу значи да вас много поштују. Припрема се од мешавине сличне палачинкама, брашна, воде, соли, уља, а неки додају кисело млеко и јаја. У Македонији ајвар важи за легендарни и прави специјалитет. Сви су буквално фасцинирани црвеним савршеним намазом од црвених паприка које су претходно печене, ољуштене и млевене док не постану пире. Македонска кухиња је веома разноврсна и укусна, па шта год да понудите гостима, велика је вероватноћа да они ће желети да покушају поново.

Охрид се мора посетити овог лета!

Охрид, бисер Македоније, је свакако незаобилазна дестинација. Охрид има најстарије језеро у Европи - у граду има 365 цркава и ту је основан први европски универзитет. Процењује се да је Охридско језеро старо више од 4 милиона година и једно је од најдубљих језера у Европи, дом је за више од 300 ендемских врста и УНЕСКО-во је наслеђе од 1979. године. Ако желите да направите распоред шта да видите у Охриду, биће вам потребан добар водич и доста времена. Од Самоилових тврђава, Плаошника, цркве Светог Климента Охридског, до цркве Свете Софије, моста до Св. Јован Канео и наставите кроз Охридску чаршију, укрцајте се на чамац и отпловите до једне од плажа. Поред прелепих плажа и живописне природе, употпуњене одсјајем сунца у језеру, проћи ћете поред Трпејце и Љубаништа и ево вас испред прелепих извора комплекса Светог Наума. Право време за уживање и одмор. Бројне културне и забавне манифестације које се нуде за свачији укус морају се доживети да би се испричале.

Авантуристи свакако не би требало да заобиђу кањон Матка, планину Галичицу и змијско острво

За авантуристе, земља нуди параглајдинг, роњење, једрење, вожњу кајаком где можете осетити адреналин високо у планинама или дубоко под водом.

У Северној Македонији не треба пропустити највећу подводну пећину на свету - пећину Врело на Матки. Кањон је познат по пењању по стенама, кајаку, култном погледу на Скопље и неколико средњовековних манастира, па пећина само повећава своју популарност.

У Северној Македонији постоји и острво змија! Да, добро сте чули: Македонија је на копну, али то не значи да нема своје острво. Голем град или Змијско острво је острво које се налази у Преспанском језеру, које је део Националног парка Галичица, једног од три национална парка у Македонији. Једини становници острва сада су змије, али постоје трагови људског присуства.

Ако дођете у Македонију, не смете а да се не попнете на планину Галичицу, где ћете доживети прелеп поглед на два језера - Охридско и Преспанско језеро, а уживаћете у природи и чистом ваздуху.

Иако је Македонија веома мала земља, има много тога да понуди.

Северна Македонија је заиста занимљива земља и вреди је посетити, ко је једном видео ову лепоту вратиће се поново!

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.