Милан Бојовић, најбољи стрелац у историји Супер лиге Србије, после одличне јесени у Младости из Лучана, одлучио је да спакује кофере и крене пут Узбекистана. Нова дестинација био је клуб Турон.
Мало познат за српску јавност, али је искусни нападач, одлучио да прихвати понуду. У првом делу сезоне Бојовић је за Турон одиграо девет утакмица, забележио је два гола и исто толико асистенција. Тренутно је пауза у првенству Узбекистана, а за месец дана се наставља лига.
- Желео сам неки нови изазов, промену, и прихватио сам понуду из Узбекистана. Од људи који су ме звали за овај клуб, а и од бивших играча чуо сам само добре ствари. Тако да сам и дошао, одлучио да покушам - истакао је Милан Бојовић, најбољи стрелац елитног ранга такмичења Србије.
Ипак, није кренуло у жељеном смеру у Турону, што је донекле и разочарало Бојовића.
- После краћег времена од доласка у Узбекистан, смењен је тренер. Лоши резултати су утицали на стање у клубу, завладало је незадовољство међу играчима, а онда и нередовне исплате. Увек сам играо у добро организованим клубовима, тако да ми цела ова ситуација никако не прија.
Не крије искусни нападач да би ускоро могао да напусти Узбекситан и отисне се у Грчку, а и повратак у Србију је реална опција.
- Ево већ после пар месеци размишљам о одласку. Требало би да нађем заједнички језик са управом клуба око растанка. Срећом, па већ имам и неке понуде, тако да ћу видети шта ми највише буде одговарало. Једна од опција је да останем овде. Ипак, има пар клубова како из Узбекистана, тако и Грчке. Постоји и реална опција повратка у српски фудбал, добио сам позив једног суперлигаша. Искрено, можда би ми то највише и пријало да се вратим у домаћи фудбал.
Није сам Бојовић у Турону, друштво му прави Душан Стојиљковић, некадашњи играч Радничког из Крагујевца.
- Дошли смо заједно у зимском прелазном року, али је ситуација таква, да ћемо обојица врло брзо напустити клуб. Нема сврхе да будемо овде незадовољни, јер се много тога променило у односу на оно што смо затекли по доласку – објаснио је Бојовић, разлоге за напуштање узбекистанског фудбала.
НЕМА КЛАДИОНИЦА, ТЕШКО И ДО АЛКОХОЛА
Навикао се на живот у Узбекистану Бојовић, али признаје да му недостаје Србија.
- Узбекистан је земља која је доста нижег животног стандарда у односу на Србију. Овде је доста јефтиније, занимљиво нема кладионица, ретко где се може наћи алкохол, а храна им је рецимо доста укуснија него у Казахстану, где сам такође био. Овде сам са породицом, деца нам иду у вртић на руском језику, и заиста нам није било тешко да се адаптирамо на ову земљу, али ... – истакао је Бојовић.
ГРЧКА, КАЗАХСТАН, ИЗРАЕЛ ...
Пут је Милана Бојовића током каријере водио од млађих категорија Партизана, преко Клупаца, Срема, Телеоптика, Чукаричког, Јагодине, Војводине, Радничком из Ниша, али је највећи допринос дао у Младости из Лучана, бар када је у питању број одиграних утакмица у питању и датих голова. За поменути клуб одиграо је 91 меч, а постигао је 45 голова.
Ипак, желео је да се докаже и у иностранству, па је каријеру градио и у Грчкој, Казахстану, Израелу и сад у Узбекистану.
100 – голова постигао је Бојовић у Супер лиги Србије

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.