Час за памћење: Ђаци учили од Дивца, Ребраче, Таж Мек Вилијамс и Остина (ВИДЕО)

Владе Дивац, Жељко Ребрача, Таж Мек Вилијамс и Ајзеја Остин били су гости ученика новосадске ОШ „Вук Караџић”. Поводом стогодишњице кошарке у Србији Фондација Дивац заједно са амбасадом САД у Београду организовала је догађај „Малим корацима до великих звезда”. Из дружења и разговора у ком су чули искуства наших легенди, али и гостију из САД могли су много да науче, а час кошарке у новој школској сали догађај је који ће по свему виђеном дуго, дуго остати у сећању ђака.

- Причали смо деци о томе како смо почели да се бавимо кошарком, шта је на том путу требало урадити да би се дошло до успеха. Наши одговори су универзални, не мора то да буде спорт или конкретно кошарка, чиме год се деца баве могу да искористе та наша искуства. Спорт је важан у одрастању, стекнете пријатеље, научите доста лекција о поштовању, фер плеју, радним навикама и дисциплини, много ствари које су вам корисне током целог живота – рекао је Дивац, захваливши се школи на прилици да се дружи са ђацима који су поставили много лепих и паметних питања.

Једна од тема која је највише занимала ученике, али и медије, била је репрезентација.

- Надам се да ће нове генерације у следећих 100 година бити још успешније од нас, истовремено морам да истакнем захвалност и свим генерацијама иза нас које су кошарку довеле до звезданих висина и које су моју генерацију мотивисала да се бавимо кошарком. Првенствено мислим на оне непосредно пре нас - Кићановића, Далипагића, Славнића... Надам се да ће нове генерације пратити неки наш путоказ, као што смо ми њихов. Што се тиче садашњег тима, мислим да имамо квалитет, ова генерација је добра и успешна. Освојили су доста одличја у претходној деценији, надам се да ће ове и следеће године остварити успех – нагласио је Дивац.

Жељко Ребрача је истакао да кад је реч о самој игри нема битне разлике између клуба и репрезентације, али је осећај потпуно различит.

- Кад играте за своју земљу постоји нека посебна енергија, као и велика част, јер представљате цео народ. Имали смо привилегију да то доживимо деведесетих година, освајали смо медаље и кад су нас људи дочекивали схватили смо колико смо урадили. Кроз све ове године које су прошле могао сам да видим колико су наша достигнућа оставила трага на људе, колико смо им у том тренутку дали енергије. Цела земља је тих година имала много проблема, али смо им донели радост и додатну енергију, били смо им инспирација да се боре и не одустају. Ако не одустајемо можемо да превазиђемо сваку препреку на коју наиђемо, то је суштина свега у животу – подсетио се Ребрача највећих успеха у каријери.

Таж Мек Вилијамс је исте године кад и Ребрача са Југославијом (1998), постала светска шампионка са САД.

- Невероватан је осећај, најбољи део свега било је јединство тима на путу до остварења циља. То што смо сваког дана били једни уз друге, бодриле се и помагале, било је веће од саме победе. Кад играте за репрезентацију није у питању само ваша и тимска част, већ и понос што представљате своју земљу. Тада сви смо усресређени на исти циљ да савладамо све препреке и изборимо да обрадујемо све у држави – нагласила је Вилијамсова.

Едукативни дијалог, крунисан је дружењем на терену, тренингом, такмичењем у слободним бацањима, али и утакмицом у којој су ученици имали прилику да играју са квартетом асова. Шлаг на торту била је победа девојчица у дуелу са навијачима. Треба ли рећи да су за њих сви у сали навијали, публика, саиграчи Остин и Дивац, али и чланови противничког тима Таж Мек Вијиламс, Гордана Грубин и Жељко Ребрача.

Слике са дружења кошаркашких легенди са ђацима ОШ Вук Караџић можете погледати у нашој ФОТО ГАЛЕРИЈИ