Пре десет година, 1. јуна 2013. године, овај свет напустила је Јелена Генчић, прослављена српска тенисерка, дугогодишња првакиња Југославије, још успешнија као тренер.
Иако је била врхунски спортиста, првак Југославије, репрезентативац, и у рукомету и у тенису, затим и успешан уредник и продуцент у склопу редакције за културу ТВ Београд, Генчић је без дилеме највише упамћена као тенски тренер.
И то тренер с ретким даром да уочи врхунске потенцијале.
Рођена је у Београду у угледној грађанској породици, октобра 1936. Деда Лазар био је официр, лекар хирург, по чину пуковник, начелник санитета Врховне команде Краљевине Србије, до 1916, када је смењен. Генчићи су пореклом из Зајечара. Његов рођени брат Ђорђе, упамћен је у историји Србије као један од политичких првака Мајског преврата 1903, претходно успешан послован човек, затим градоначелник Ниша и министар у време Краља Милана Обреновића. Важну политичку улогу имао је и у време Краљевине СХС. По женској линији Јелена је потомак и Томе Вучића Перишића.
Отац Јован оженио се током студија у Бечу Аустријанком, Хермином. Породица је имала седморо деце, међу њима и Јелену.
Дипломирала је историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Студирала је и психологију.
Како је сама сведочила њеном спортском обликовању помогло је средњошколско искуство. У гимназији, тадашњој Петој мешовитој, свакодневно су имали физичко. Из те гимназије потекло је више десетина репрезентативаца ондашње Југославије.
Паралелно се бавила рукометом и тенисом. Као седамнаестогодишњакиња на Вимблдону се надмеће у појединачној конкуренцији, без успеха. Догађало се да једног дана наступа као репрезентативац у рукомету, а који дан потом на тениском терену.
Рукомет је играла у Звезди, на позицији голмана. На голу рукометне репрезентације Југославије наступала је у Немачкој 1956, у Београду 1957, на Ташмајдану. Тада су освојили треће место.
Имала је 27 када је 1963. одустала од рукомета да би се, што се спорта тиче, потпуно посветила тенису.
Од 1954. до 1976. играла је за Тенис клуб Партизан. Укупно 20 пута била је првак Југославије. У два наврата, 1958. и 1964. појединачно. Затим 12 пута у мешовитим паровима, а у шест наврата у женским паровима.
Јуниорски тениски тернер постаје седамдесетих, пошто је 1976. престала са активном игром.
И тиме се посвећено бавила до краја живота. Како се показало на том пољу била је необично успешна.
Открила је, и преданим радом изградила, више међународно успешних тенисера. Поред других, Монику Селеш, Новака Ђоковића, Горана Иванишевића, Иву Мајоли, Миму Јаушовец, Татајну Јечменицу.
Радни век провела је у Редакцији за културу ТВ Београд и у школском програму. У пензију је отишла 1993. Њено име нашло се на више од 1.000 емисија, с темама из домена културе и образовања, историје уметности, театра, класичне музике, али никада спорта.
Била је заправо саставни део првих генерација ТВ Београд. Радо се сећала, с поносом, серијала на којем је радила о средњовековном минијатурном сликарству у Срба.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
