Опаске шефа стручног штаба Младости Томислава Сивића у јучерашњем издању нашег листа „кад сам долазио у Лучане и прочитао интервју претходног тренера, мало је фалило да се окренем на излазу са „Милоша Великог” и вратим назад...” Потом „оно што сам прочитао било је сабласно... као „стари играчи”, шта је ово, где сам дошао...” равнодушним нису оставиле прозваног претходника, Милорада Косановића.
- Ћутање је најчешће паметније и неретко разговетније, поготово кад оствариш „историјски успех”. Него... шта је с Колубаром и њиховим утакмицама? Нек` се преиспитају: зашто је само Колубара платила цех. Много је клубова учествовало у томе, заједно. А... о њима се не прича, не пише.
Дубок уздах и...
- И, не могу сад да се праве важни. То, што раде, срамота је српског фудбала. Човек, дакле, који је досад био отеран из „102” клуба, прича причу... Ћути и ради, кад те не дира нико. Држ` се Нешка Миловановића, паметни сте обојица.
И још нешто:
- Младост ценим, понајвише због рада с млађим категоријама. Дошао сам тамо на наговор пријатеља и, опет кажем, једва чекао да се вратим кући!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
