Изненађен, увређен и спреман да иде до краја иако не воли медијски да се експонира, поготово не да се препуцава, Ненад – Нешко Миловановић запрепашћен јављањем за реч Милорада Косановића и помињањем кажњене Колубаре у контексту опстанка Младости, рафалном паљбом узвратио је на ничим изазване речи.
- Каква Колубара, шта прича тај човек!? Уопште се не осећам прозваним јер не видим ни себе, ни нашег тренера Сивића, ни Младост у било каквој причи! Младост је све утакмице у сезони играла чисто, да чистије не може да буде...
Иако је почео мирно, Нешкова свака наредна реченица била је за октаву виша...
- Ценио сам тог човека, али, да га нисмо сменили, Младост би директно испала из лиге, не би ни бараж играла. Већи нерад нисам срео у животу! Можда он више зна фудбал од Ненада Миловановића, али, њега је време прегазило... Задњи бод је узео крајем прошлог века из времена Пантелије...
Питања Нешку није било потребно постављати. „Пуцао је из свих оружја“:
- Брука и срамота шта човек себи може да дозволи и на шта да падне. Дошао је у Лучане, није имао ни патике... Двоје смо му купили! Срамота је да ни лиценцу није обновио! Ниједан клуб није дужан да тренеру плаћа лиценцу, ваљда се сваки стручњак едукује за себе?! Да ли треба још да причам? Водио је састанке и уочи утакмице обраћао се играчима које није ставио у тим! `Еј, саставиш тим и уместо стартерима, обраћаш се 14. играчу! О чему се ради ту!? Цртао је по табли као Пикасо, пита ме играч: „разумете ли ви овај цртеж“?! Шта да му одговорим...
Младост и Косановић разишли су се у миру средином пролећа...
- Поздравили смо се као што је и ред кад је одлазио, а сутрадан – пола стране, дрвље и камење по нама... Нисам хтео да одговарам Косановићу тада из поштовања према његовим годинама и због мира који нам је био неопходан у борби за опстанак. Међутим, сад је дара превршила меру. Шта је он – дежурни критичар који се јавља да дели лекције увек кад изгуби репрезентација, Звезда, Партизан или неки трећи клуб... Шта је Косановић као стручњак направио у животу да би свима „солио памет“?
Клуб из Лучана финансијски је испоштовао тренера иако га је сменио после три утакмице.
- Он је од Младости имао велике користи, ми од њега – ништа. Пусти нас човече, троши новац који си ни за шта добио од Младости... Није ми јасно како таква тренерска величина не доби посао у својој средини? Како у Новом Саду таквог радника и стручњака нико да се сети? И како таквој фудбалској величини рачун да буде у блокади да га и извршитељи јуре...
И за крај – савет... Рекло би се – пријатељски:
- Уживајте господине Косановићу у пензији, и пустите и нас да и ми уживамо у својим успесима – закључио је Ненад Нешко Миловановић, директор Младости.
МОРАО БИ ДА УСТАНЕ КАД ПОМИЊЕ ПРИЈАТЕЉА
Ненад Нешко Миловановић и Милорад Косановић имају заједничког пријатеља. То је човек чије име Косановић није поменуо, али, Миловановић – јесте:
- Помиње пријатеља коме је веровао... Па и ја сам том пријатељу веровао, зато сам Косановића и позвао у Лучане. Кад помиње тог пријатеља, мора да устане јер га тај човек цео живот вуче и гура. Тај пријатељ је Милован Ђорић. Где би био и кога би тренирао Милорад Косановић да нема тог пријатеља кога прозива...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
