Радост и славље због избореног опстанка, затим и заједнички „рафал” према Милораду Косановићу и јуче ипак растанак Ненада Нешка Миловановића и Томислава Сивића уз објашњење првог човека Младости из Лучана:
- Имали смо јутрос састанак Управног одбора и, жао ми је што то морам да кажем, закључили смо да не можемо да прихватимо услове које нам је поставио Томислав Сивић за наставак сарадње – почео је Миловановић причу...
Стекао се утисак да је директору лучанског клуба искрено жао због епилога преговора са човеком који је изборио опстанак с његовим тимом:
- Томислав Сивић је најбољи тренер који је икад радио у Лучанима и срце ме боли што се растајемо. Али, ја не могу да обећам оно што нисам сигуран да могу да испуним, једноставно, нисам такав човек. Желим свакога да погледам у очи. Сивић је стручњак којег сам и раније покушавао да ангажујем, овог пролећа коцкице су нам се сложиле, изборили смо и опстанак и не могу данас да обећам нешто што можда нећу моћи да испуним и да ризикујем да за неколико месеци кажем: „немам пара, извини”. Жао ми је, јер Томислава Сивића ценим и као човека и као тренера. Захвалан сам Сивићу, али, морам да се захвалим и Вујадину Раденковићу, његовом помоћнику – закључио је Ненад Нешко Миловановић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.