Миљан Пушица, срце и душа Војводинине одбране, момак чији печат је на сваком трoфеју Новосађана ове сезоне – врхунски одрађен посао и у Норвешкој, где су Новосађани подигли први европски пехар у ЕХФ купу. Огроман посао је иза српског шампиона и његових играча, али још није готов. Остао је домаћи Куп, против Динама, 8. и 11. јуна.
- Да завршимо и то, па да одморимо душу – каже кротки горостас из Пријепоља, који се ове сезоне на велика врата вратио рукомету, после скоро две године голготе због повреде, операције колена, борбе са бактеријом после интервеницје, додајући:
- Не зато што смо сам физички уморан, више потрошен емотивно, физички. Много је било и стреса током сезоне око тога како ће колено реаговати, да ли ће моћи да издржи...
Играте три финала у месец дана, није лако држати тонус све време?
- Издржаћемо још две утакмице...
Да ли је остало „још горива у резервоарима” за та два дуела?
- Играћемо максимално свакако, само да видимо ко ће моћи на терен.. Прво да се пребројимо, па ћемо полако у јуриш на још један трофеј. Већ смо два освојили, било би свакако лепо ту причу заокружити. Упркос свему, мислим да смо и даље фаворити.
У Србији Војводина је прва већ десет година заредом, освајањем ЕХФ купа, сте подигли лествицу за даље?
- Као да сам освојио Лигу шампиона, јер сам прошле године размишљао о завршетку каријере тако да је мени лично, али и за све у Србији то велики успех јер дуго година нас није било на европској сцени на такав начин. Читао сам недавно и да нам је коефицијент успешности слаб, тако да је наш резултат велики корак ка томе да поправимо ту слику и да ћемо имати могућност да играмо Лигу Европе и Лигу шампиона за неколико година. Уколико, наравно, наставимо овим темпом.
Утакмица у Ставангеру је била тешка, што због улога, што због умора, али и притиска, јер сте већ, имали седам голова из прве утакмице, били надомак трофеја?
-Јесте, видело се то по броју грешака, нервози, на почетку посебно. Победили смо јер смо издржали притисак, искуснији смо, мало старији од Норвежана, што је на крају и пресудило. Ривал се борио, одиграо добро у одбрани, али мислим да су око 40. минута већ видели да не могу да победе и правили су још више грешака под тим оптерећењем.
У 42. минуту сте управо Ви направили три кључне ствари од којих је кренула резултатска превага на страну вашег тима – пресечена лопта у одбрани, потом и зарађени искључење и седмерац за вођство?
- Испало је добро, некако- три у један. Изједначили смо, потом и повели и ту је био крај. Свесни су и играчи Нерба били да је то већ, уз седам разлике из првог дуела, превише. Тренер је почео мало да мења, експериментише, али, хвала Богу, није му успело.
О чему сте размишљали током утакмице, тренер Ројевић је мало подвикнуо на првом тајм-ауту, пред крај полувремена, на 10:7 за домаћина?
-Направили смо доста грешака, Норвежани су дошли на три разлике и онда смо морали да се тргнемо како не бисмо на полувреме отишли у већем минусу. То је преломни део утакмице. Јер смо на полувремену „смирили главе”, тако да смо имали снаге после да се боримо до краја. Тренер је рекао добру ствар, да немамо разлога за нервозу, противник јури резултат, а не ми.
Анализирајући целу сезону, свој део посла сте одрадили перфектно?
- Задовољан сам. Нисам очекивао да ћу моћи да издржим сав напор, не из страха од повреде, више због тога како ће се колено понашати, али није било проблема, успео сам да се спремим како треба. Желео сам да освојимо нешто, да се вратим, пре свега себи, јер кад је човек повређен, занима га само да види како и докле може да иде, где му је граница. Поносан сам и срећан што сам се вратио на такав начин – закључује одлични дефанзивац.
ПОСВЕЋЕНОСТ „ДО КОСКЕ”
У разговору, по вашем повратку у Војводину, јесенас, рекли сте: „Нисам сигуран колико ћу моћи, али радићу”, а посвећеност „до коске” Вас је вратила и учинила једним од кључних људи кад су трофеји у питању, али и полако у репрезентативни статус? Кроз развојни тим ћете ући и уначин размишљања селектора Ђероне?
-После свих операција, у разговору са доктором, схватио сам да ако желим даље да играм, онда морам да будем максимално посвећен, да радим индивидуално, после утакмице, да радим вежбе, да нога буде стабилна. И кад сам то пресекао и решио да наставим да играм, онда се и та посвећеност подразумевала, вођење рачуна о сваком детаљу и ове сезоне је то ишло добро.
ДЕСЕТ КИЛОМЕТАРА ОДБРАНЕ
Игра у одбрани захтева много трошења, што обичан гледалац са стране не може да види, као ни колико снаге утрошите, без обзира што играте „само” у дефанзиви?
-То „само” значи да пређем десет километара. То се на први поглед не види. Још нисам спреман толико да бих могао да вучем контру, одиграм и неки минут у нападу, да не морамо да мењамо сваки пут, а да после не трпи дефанзива. Ту још нисам на максимуму, али сам свакако презадовољан, па ће на лето, кроз припреме, то бити још боље.
„КЛИК” ДВА МИЉАНА
Са имењаком Вуковљаком сте „кликнули”, заједно радите фантастичан посао, одбрана је гранитна?
- Кад играм с њим тачно знам шта ће да уради, где ће да крене и лакше ми је да радим свој посао, њему такође. На тројци и четворци тако мора да функционишу ствари. Можда сам још само неколико пута у каријери имао ситуацију да се тако разумем са неким саиграчем – у Немачкој са Гулерудом и са Марсенићем у репрезентацији. Марја и ја смо играли перфектно, осећали смо се као један, тад смо од Португалије примили само 20 голова. То је тај осећај, као сад с Миљаном.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
