Богови баскета постоје – они су Срби! Ово није навијачки слоган, већ порука објављена на званичном ФИБА 3х3 Твитер налогу уз видео последњих неколико акција финала Светског првенства.
Финиш за памћење у ком су наши репрезентативци серијом од 6:0 из изгубљене позиције дошли до шесте титуле првака планете, није само нешто што нас радује и чиме се поносимо, већ је и тема бројних спортских медија у Европи и свету. Кад се то догоди у време НБА финала и Ролан гароса, довољно говори и о успеху који су наши момци направили.
Дејан Мајсторовић, Страхиња Стојачић, Михаило Васић и Марко Бранковић су у финалу победили Америку, земљу у којој је баскет и настао, екипу у којој је играо Џими Фредет дугогодишњи НБА кошаркаш, који је био и у Панатинаикосу. Победом су нам баскеташи вратили веру у максиму „Добродошли у земљу кошарке”, коју смо помало и скрајнули, јер кад је реч о игри пет на пет већ шест година постимо на великим такмичењима, иако имамо највеће асове НБА, Евролиге и Еврокупа.
БРКОВИ ИЗ НЕХАТА ПОСТАЛИ ДЕО ИМИЏА
Питање који постављају многи везано је за бркови по којима је Страхиња препознатљив. И није део имиџа којим би скретао пажњу на себе, већ су настали сасвим случајно.
- Почетком прошле године кад смо играли на отварању сезоне у Јапану, турнир који је један од најбитнијих у сезони, кофери нам нису стигли. А како ми је у њима била сва козметика, нисам имао чиме да се обријем. Кад смо освојили турнир, саиграчи ми више нису дали да их бријем, јер смо низали добре резултате. И тако их дан данас носим – испричао је Стојачић.
Бројним успесима који се нижу из године у годину баскеташи су нас размазили, као што то чине Новак Ђоковић и Никола Јокић. Некако смо подразумевали њихов успех и тек кад смо гледали мечеве схватили смо колико је било тешко доћи до злата. Прво су у четвртфиналу савладали домаћина Аустрију, затим лимпијског шампиона Летонију, да би спектакуларан тријумф над САД, био шлаг на торту.
- Са психолошке стране најтеже је било четвртфинале. Јер уколико изгубиш тај баскет остајеш без медаље. Истовремено, имали смо два слободна дана, што је добро за регенерацију, али уједно и отежава. Јер, притисак се чекањем и размишљањем повећава. Само финале било је као што смо и прижељкивали, против силе каква је Америка – почиње причу Страхиња Стојачић, најбољи играч Светског првенства.
???????????????? ???????????? ???????????????????????????????? ????????
— FIBA3x3 (@FIBA3x3) June 6, 2023
Strahinja Stojacic was named MVP of the #3x3WC 2023 after leading @KSSRbije to ???? pic.twitter.com/NkJoBh3WJK
Холивудска завршница гледаоцима је подигла адреналин, донела неописиву срећу свим љубитељима кошарке у Србији. Квалитет наше екипе је управо у томе што и кад се чини да шансе више не постоје, не истиче белу заставу, већ још јаче креће у јуриш.
- Пресудило је искуство нашег капитена Дејана Мајсторовића. И при заостатку од четири поена, кад је противнику била потребна једна двојка, одржао нас је мирнима и улио нам веру да можемо да их стигнемо. То уверење нам је додатно учврстила његова двојка којом смо смањили на 17:19. Погледала нас је и срећа, јер она Џимијева лопта је до пола била у обручу, па изашла.
Стојачић на МВП признање гледа као награду за сву четворицу наших баскет мускетара.
- Ко год да је добио било би заслужено. Јер сви смо одиграли на сличном нивоу. Васке који није са нама у екипи Уба и није толико уигран је био тај шраф који је све преокренуо, рекао бих да је најзаслужнији за тријумф – хвали Стојачић стаменог борца Михаила Васића.
Светски шампиони су јуче из Беча кренули комбијем ка Новом Саду. Лет за Београд био је у касним сатима, па су променили план, како би пре данашње мини свечаности у Кошаркашком савезу провели мало времена и поделили радост са породицама.
- Светски тур је изискује одсуство од куће, посебно ове године кад многе земље организују турнире, како би скупиле што више бодова и евентуално дошле до шансе за пролазак на ОИ. Више од 80 одсто времена ове године ћемо бити на путовањима, али знали смо да ће тако бити кад смо почели да се бавимо овим спортом. Циљ који имамо пред собом, Олимпијске игре чини да о томе не размишљамо. Колико год је могуће – каже Страхиња, отац троје деце.
На питање да ли је следећи циљ олимпијско злато, Стојачић спушта лопту.
- Примарни циљ нам је да сакупимо бодове и да се тако квалификујемо за Париз да не ризикујемо са квалификацијама. Прве две репрезентације по ренкингу стичу директан пролаз на Олимпијске игре. Имамо приличну предност, али бодови се прикупљају до 1. новембра и морамо да будемо максимално концентрисани да ту прилику искористимо – закључио је Стојачић хитајући са саиграчима ка Хоргошу.
НАЈБОЉИ НА СВЕТУ, АЛИ У ПОРОДИЦИ...
Стојачићи су спортска породица. Отац Зоран био је кошаркаш зрењанинског Пролетера и чувеног БФЦ-а који умало није „отео” титулу Партизану 1996. године. Мајка Снежана, била је гимнастичарка, сада врло активна у ФИГ (Међународна гимнастичарска федерација).
Брат Стефан, осим што је био најбољи баскеташ света, био је и јуниорски првак планете. Сви се сећају те 2007. године кад је Србија у Новом Саду савладала САД у лијим редовима је играо Стеф Кари. На питање ко је најбољи кошаркаш у породици, Страхиња се насмејао:
- Свако у своје време... – дипломатски је одговорио.
Признаје ли вам тата да сте бољи?
- У последње време почео је да попушта. Има тренутака кад и то призна – са осмехом је одговорио.
САЗРЕО УЛАСКОМ У 3Х3 СВЕТ
Страхиња Стојачић је играо у Војводини, крагујевачком Радничком... Био је потенцијал, што се и сада потврђује. На питање да ли му је после свих ових успеха криво што није оставио већи траг у кошарци, одговорио је:
- Већ сам више пута причао да су неодговорност и недовољна посвећеност узели данак у том погледу. Зато нисам успео да дођем до жељених висина. Али ето сазрео сам и сада постижем добре резултате у баскету.
СРПСКА ЖУРКА У БЕЧУ
Током славља одјекивали су звуци песме Јутро Наде Топчагић, коју воли и Златан Ибрахимовић. Она се преплитала са Коктелом љубави, Недељка Бајића Баје.
- Јутро смо ми одабрали, јер нас та песма прати на свим турнирима које играмо са Убом. Ову другу су одабрали организатори вероватно знајући да је популарна код наших земљака – каже Стојачић.
Кад смо већ код навијача, Беч је био домаћи терен, као да се играло негде у Србији.
- Били су невероватни. Очекивали смо да ћемо имати подршку, доста људи нам је најављивало да ће доћи. Али, нико није могао да претпостави да ће бити оваква. Лично, на старту против Монголије сам очекивао полупразне трибине, био сам не мало изненађен кад сам видео колико имамо навијача. Од првог тренутка били су уз нас, њихова подршка нам је много значила, посебно у тренуцима одлуке.
ПОЗИВНИЦА ЗА НОВОСАДСКИ ЧЕЛЕНЏЕР
Који тренутак по завршетку разговора, зазвонио нам је телефон. Страхиња Стојачић се сетио да је пропустио нешто да нагласи:
- У Новом Саду се 15. и 16. јула организује Челинџер турнир на који ће доћи најбоље екипе са свих меридијана. Искористио бих прилику да све позовем да дођу и уживају у сјајном баскету.
Кад званична позивница дође од најбољих играча света, онда се то не пропушта. Биће то и прилика да поздравите и наградите светске шампионе за радост коју су нам донели.
ОСВАЈАЧИ МЕДАЉА
2012. Атина: СРБИЈА, Француска, Украјина
2014. Москва: КАТАР, Србија, Русија
2016. Гвангжу: СРБИЈА, САД, Словенија
2017. Нант: СРБИЈА, Холандија, Француска
2018. Манила: СРБИЈА, Холандија, Словенија
2019. Амстердам: САД, Летонија, Пољска
2022. Антверпен: СРБИЈА, Литванија, Француска
2023. Беч: СРБИЈА, САД, ЛЕТОНИЈА
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
