Евролига тражи визионара

Епизода Маршала Гликмана или експеримент како су га неки медији назвали, завршен је у понедељак вече када је некадашњи саветник Ђордија Бертомеа обавестио клубове да ће са 31. јулом и истеком уговора, његов мандат генералног менаџера Евролиге бити завршен.

Био је то очекиван епилог свега што се причало током фајнал-фора у Каунасу, а након њега још гласније.

Гликман је доста причао, али руку на срце мало тога је суштински урађено. Наравно, није то само његова грешка. Пред њим је био веома тежак задатак на месту на коме је две деценије био Бертомеу. Али, оно што му је највише замерено, јесте изостанак макар неке визије за будућност, односно шта и како даље. А, то му је био основни задатак. Клубови су очекивали да ће управо то бити главна тема на састанку који је одржан у априлу, а пре завршнице у Каунасу. Ипак, када се по том питању није чуло ништа ново, Гликман је практично већ остао без подршке већине. Што се у данима након тога и потврдило. Па се сада може говорити једино да уз себе, можда има само Макаби. Што значи да је и одлука о растанку, практично била условљена и неизбежна.

Такав развој догађаја, преко ноћи је вратио Евролигу на исто место на којем је била када се растала са Ђордијем, односно када су акционари дошли у позицију да под хитно реагују и нађу ново решење. Што не искључује могућност да се нађе и неко привремено решење, како би се избегла опасност од блокаде институција. А, пред самим такмичењем је много одлука, од којих и она најважнија - ко ће играти наредне сезоне.

Као и претходног пута, већ се могу чути нека потенцијална решења, односно кандидати за позицију генералног менаџера. Ту су Паулиус Јанкунас, тренутно генерални менаџер Жалгириса, Алпер Јилмаз, први оперативац Ефеса и Маурицио Герардини, директор Фенербахчеа. Међутим, како се може чути из више извора, у овом тренутку је сувише рано причати и персоналним решењима. Поготово што одлазак Гликмана није угрозио статус Дејана Бодироге који је сада као председник постао нека врста гаранта да ће све што треба да се уради у припреми сезоне, бити и урађено.

Оно што је сада кључно, јесте пронаћи човека са визијом, шта и како после 2025. године, када ће истећи десетогодишњи уговори. А, то нису само већ давно испричане приче о проширењу на Париз и Лондон, давање нових лиценци и слично. Нешто више, могао би да буде корак ка Блиском истоку, нешто слично што је НБА урадио са Абу Дабијем или ФИБА са одлуком да следеће Светско првенство буде у Катару. А, то значи - Дубаи у Евролиги!

Маршал Гликман је ту причу некако склонио у страну, али без њега, то ће сигурно поново бити веома актуелна тема, са реалним шансама да заживи веома брзо. Можда већ и наредне сезоне кроз учешће у Еврокупу, а ко зна, можда буде и великих изненађења. У сваком случају, иза нас је никада гледанија и многи ће рећи, никада узбудљивија Евролига. Очигледно, да ће "врело" бити и током лета...