Ако неко зна да изабере и „направи” нападача онда је то Чукарички. Владимир Матијашевић, спортски директор Брђана, од доласка у клуб никада није промашио кад су у питању шпицеви, а традиција се наставља.
Погодили су на Бановом брду и са довођењем Мухамеда Бадамосија из белгијског Кортријка коме је цена у Чукаричком за само годину дана са 400.000 порасла на два милиона евра. Високи нападач из Гамбије одиграо је за Чукарички 42 утакмице, постигао је 13 голова, уз пет асистенција. Иако је било скептика кад је стигао на Брдо, обзиром да је постигао само један гол у Белгији, Бадамоси је у потпуности препородио каријеру у Чукаричком.
То, ипак не би требало да чуди јер су Брђани сличних подухвата имали и са свим нападачима. Пример је и Ђорђе Јовановић, који је међу бело-црне стигао без обештећења, односно као слободан играч, а после само годину дана продат је за два милиона евра Макабију из Тел Авива.
Још један успешан трансфер у режији Владимира Матијашевића и Горана Гркинића смеши се Брђанима и овог лета. До сада су у Чукаричком осим Сочија, одбили још две понуде за високог нападача из Гамбије, ипак сва је прилика да ће на крају попустити. Како време одмиче понуде су све примамљивије, као и зарада коју би клуб са Бановог брда могао да оствари, баш као и Кортријк, клуб из којег је Бадамоси стигао на позајмицу.
ТРАНСФЕРИ НАПАДАЧА ЧУКАРИЧКОГ
Никола Стојиљковић (Брага) 750.000
Андрија Павловић (Копенхаген) 2.000.000
Огњен Ожеговић (Партизан) 300.000
Станиша Мандић (Сонгдал) 250.000
Огњен Мудрински (Јагелонија) 600.000
Слободан Тедић (Манчестер сити) 3.000.000
Ђорђе Јовановић (Макаби, Тел Авив) 2.000.000
Марко Ракоњац (Локомотива) 2.500.000
Ово нису једина два примера раста цене нападачима у Чукаричком за кратко време. Евидентно је да они најбоље успевају на Бановом брду, а до сада се није десило да неко са те позиције није продат. Уједно клуб је највише и профитирао продајом играча управо са места вође навале.
Све је почело са Николом Стојиљковићем који је још у сезони 2012/13. дошао као слободан играч из Рада, а онда три године касније продат Браги за 750.000 евра. Сличан пут имао је и Андрија Павловић. И он је у Чукарички стигао са Бањице као слободан играч, а већ у сезони 2016/17. продат је за тада рекордних два милиона евра. Наредне две продаје нападача биле су знатно скромније, али је Чукарички зарадио и од продаје Огњена Ожеговића, као и Станише Мандића.
Дошао је ред и на Огњена Мудринског, који је после две одличне сезоне у Чукаричком отишао у Јагелонију за 600.000 евра.
Уследио је потом пун погодак са тројицом нападача који су напунили касну Брђана. Слободан Тедић је дошао на Баново брдо још као омладинац из Војводине без обештећења, а продат је Манчестер ситију за три милиона евра.
И кад су после одличне сезоне младог нападача сви помислили да Брђани неће имати шпица за наредну сезону, уследио је још један одличан потез Владимира Матијашевића. Успео је да пронађе решење у бившем играчу Партизана, Ђорђу Јовановићу. Немилосрдан је био млади нападач у дресу Чукаричког, па је врло брзо стигла понуда из Израела која се не одбија.
И ту није крај. Многи су тада сумњичаво вртели главом, јер нападача као замене није било ни на видику. Шансу, је међутим, изненада добио Марко Ракоњац. Млади нападач се у почетку мучио, али је онда кренула серија голова, која је привукла агенте из многих европских клубова.
Локомотива је била најупорнија, иако је у току зимских припрема „загризао” и Динамо из Кијева. Ипак, рат је променио планове, па је Ракоњац уместо у главном граду Украјине, завршио у Москви. Чукарички је за тај трансфер добио два и по милиона евра.
Сада је ред на Бадамосија, само је питање колико ће обештећење одредити Брђани. Два милиона евра није довољно да би нападач из Гамбије напустио Србију.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.