Тони Ђерона, селектор Србије, кога ових дана, селе и на клупу Партизана, јуче, као гост Журнала, уз прегршт позитивне енергије говорио је на различите теме, од оних рукометних, до фудбалских и кошаркашких. Обрадовао се и што од наше Ане Славковић чује матерњи шпански...
Већ неколико дана је у Србији, у четвртак је у Новом Саду присуствовао првој финалној утакмици Купа „Бранислав Покрајац”, јуче, право из наше редакције продужио у Крагујевац где је поподне на „Централном семинару тренера” у Шумарицама одржао предавање српским колегама на неколико тема. Очекују га потом наредне недеље и активности са Развојним тимом, потом и пут у Атину на Светско првенство јуниора:
- Бићу са њима недељу дана, гледаћу утакмице против Марока, Исланда и главну рунду.
ГВАРДИОЛА ДО ЛИГЕ ШАМПИОНА
Радо је одговарао и на фудбалске теме - ко ће да освоји Лигу шампиона, Пеп Гвариола са Ситијем или Интер?
- Надам се Манчестер Сити, Пеп је урадио неке невероватне ствари у Барселони, био је ту и играч и тренер. Био сам 16 година у Барси и подржавали смо један другог и надам се да ће се Сити домаћи трофеја.
Очекивања од сребрних јуноша са прошлогодишњег Европског првенства, неколицина их је већ изборила место у и сениорској селекцији, попут Додића, Рогана, Коса?
- У питању је јако добра генерација, много играча ради добро у клубовима. То је оно о чему увек говорим - добар резултат са клубом је добробит и за репрезентацију. То се управо догађа са Војводином. Динамо, Партизан и Металопластика такође имају играче који напредују. Кад њихови клубови играју међународна такмичења стичу више искуства, много више него само да играју локалне лиге. Млади играчи Војводине имаће прилику да играју у Лиги Европе, надам се и остала три клуба у ЕХФ купу и то је одлично. Од јуниора очекујем четвртфинале, а после ћемо видети – ако буде медаља, било која, биће савршено. Међутим, има неколико повређених играча попут Тасића, још не знамо како ће бити Стефан Додић. Имају квалитет, добру групу момака, стручни штаб добро ради с њима...
Како вам се чини меч у Новом Саду, одлична су била два млада момка, јуниорски репрезентативци Лука Роган и Вељко Чабрило?
- Обојица су јуниорски репрезентативци, а били су већ и са сениорском селекцијом. Важно ми је да, сад кад имам мало више времена, пратим играче кад год могу уживо. Јер, кад гледате на телевизији промакну неки детаљи кад је у питању понашање у одређеним ситуацијама на терену. Видело се да је крај сезоне и да су тимови уморни, уз доста повређених играча.
Шта кажете за тријумф Војводине у ЕХФ купу?
- Најбоља ствар за српски рукомет. Надам се да ће то бити инјекција за све остале клубове да покушају да прате тај пут. Долазак Марка Вујина је значајан за клуб, како би се донели неки ресурси, да се инвестира у рукомет и да се помогне другим тимовима да чине исто са младим играчима. Партизан је последњи тим који је играо Лигу шампиона, пре десет година. Надам се да ће Војводина у Лиги Европе играти главну фазу, што значи од осам до десет мечева на високом нивоу. То би било стварно добро и заједно са бронзама јуниора и медитеранске селекције прошлог лета, могу да напредују корак по корак из године у годину. Ти кораци морају да се прођу, Војводина је савршено то прошла кроз ЕХФ куп, Лига Европе је следећи корак. Кад би се нашли на фајнал –фору било би супер, али важно је да имају стабилан клуб, без финансијских проблема, прави пут за српски рукомет да се врати на место на коме треба да буде.
Неколицина репрезентативаца је имала одличне сезоне, Немања Илић је најбољи играч и стрелац Француске, Мијајло Марсенић и Дејан Милосављев су освојили Лигу Европе, као протекле сезоне Лазар Кукић и Петар Ђорђић?
- То је важно и потребно нам је још играча у том ритму. Ако погледате саставе Шведске, Данске, Немачке, видећете да је 90 одсто играча играло европске купове, и то финалне рунде, а ми имамо само неколико. Због тога је важно да српски клубови играју европска такмичења како би играчи попут Луке Рогана, Милана Милића, Грозданића, Пушице, стицали искуство кроз такве мечеве сваке недеље.
Важно и за репрезентативну причу, Европско првенство нас чека у јануару, у Немачкој, група је уједначена, Исланд, Мађарска и Црна Гора?
- Не играмо против Француске или Данске, али смо у групи са три тима у којој свако сваког може да победи. Одлучиваће ситнице и можемо да прођемо у главну рунду са четири или два бода или да не прођемо уопште.
За нас је „финале пре финала” већ на старту против Исланда, због квалификација за Олимпијске игре?
- Управо. Зато је важно да имамо дугачак ростер, да главни играчи буду здрави и у форми и да будемо у најбољем стању. Пре него што одемо у Немачку играћемо у Шпанији на турниру где ћемо за ривале, поред домаћина имати Пољску и Аргентину. Биће то прве недеље јануара тако да ћемо имати седам дана да припремимо прву утакмицу. Зато ће бити кључно и како ће момци радити у клубовима од средине јула, почетка августа и колико ће бити спремни.
После скоро пола године, да ли сте докучили шта се десило против Норвешке у оних 18 минута другог полувремена на Светском првенству, кад смо од савршеног полувремена, плус пет, дошли на минус пет?
- Један од проблема је био и тај што смо морали да мењамо играче у нападу и одбрани. Поготово кад се игра против скандинавских тимова који много трче и не праве замене. То је, јасно, једна од ствари на којима морамо да радимо. Само месец касније играли смо у Новом Саду и победили. Можемо то, победили смо и Шведску, Словенију, Француску. Тим је показао да кад све иде како треба може да победи било кога. Али, проблем је што још немамо ту стабилност. Морамо да радимо на томе да у тих неких десетак минута кризе не изгубимо све што смо градили 40 минута пре тога. Морам да кажем да су тих 18 минута, као и други меч квалификација за ЕП у Норвешкој били катастрофални. Дакле, најбоље и најгоре што смо урадили као тим за ове три године.
На Видовдан ће бити три године како сте званично на селекторској позицији, какви су нам кораци којима напредујемо?
- Следећи треба да буде да направимо нешто на Европском првенству, да се нађемо у главној рунди. Биће то моја четврта година на клупи. Самим процесом сам задовољан, како је то било у почетку, кад смо играли против Француске у Зрењанину, било је као сан за нас да победимо, можда је један одсто људи веровао да можемо, или можда 0.5, али поносан сам и на реми у Кретеју, неколико дана касније. За први меч, знао сам француске играче и видео сам им по изразима лица, кад су дошли у Стару Пазову, како су опуштени и како мисле да ће то бити лак посао са нама. Онда смо их добили три разлике. Већ на другој утакмици, била су потпуно другачија. Због португалских судија нисмо добили, али смо одиграли одлично. Од те тачке, сваке године, правимо по један мали корак напред. Сада смо тај проценат људи који верују у нас подигли на 40,50 процената. Надам се ћа ће то после Немачке бити 60 или 70. Имиџ репрезентације је промењен, чак иако нисмо били у прилици да освојимо медаљу, тим се борио до краја, није се предавао.
Олимпијске квалификације?
- Наш циљ и сан.
У процентима колике су нам шансе?
- Имамо их, само треба да будемо испред неких тимова почевши од Исланда и Црне Горе са којима смо у групи. Дакле имамо судбину у нашим рукама. Мађарска је испред нас, јер је била осма на Светском првенству, али кључ против њих је да их победимо и пренесемо бодове. Дакле, скоро све је у нашим рукама, господари смо своје судбине – истиче Ђерона.
ДОДИЋ КАО АЛКАРАС
Алкарас или Новак?
- Волим Новака, али ми се допада Алкарасов карактер. Страшан играч, иако је млад. Забавно је и лепо гледати их. Карлос је микс „велике тројке”, има борбеност Надала, Новаков карактер и квалитет Федерера да удара снажно, снажно, а онда само у моменту „засече” лопту и то је разлог зашто га волим. Има главу, као спортиста је прави пример, а за то су „криви” људи који раде са њим и који га окружују.
Ко у рукомету има такву главу?
- Никола Карабатић.
Сем Николе, можда неко од млађих?
- Рецимо Питлик, Данац, леви бек, који ће следеће сезоне играти у Фленсбургу. Млад је талентован као и Гицел. Данска има тим са неколицином младих које ће у годинама пред нама бити јако тешко победити.
Неко од наших играча?
- Рецимо Стефан Додић, најкориснији играч јуниорског Европског првенства,сјајан је играч. Кос такође, иако је током сезоне имао проблема са повредом. Лазар Кукић, иако му ова сезона није била најбоља, али прошла у Бенфици јесте. Никола Зечевић је имао одличну сезону у Партизану, Којадиновић такође. Неки тренери су ми рекли да играчи који су играли на Медитеранским играма прошлог лета, сећам се конкретно за Воркапића, кад смо играли против Иврија – његов тренер ме питао шта се догодило летос са Вукашином. Био је стидљив, а кад се вратио био је други човек....
ПОЛАКО И ШИРОКО
Иако лако прелази са шпанског на енглески, француски, српски још није научио тако добро, али има омиљене речи – полако и широко
- Знате да сам Каталонац и Шпанци нас зову „полакос”, јер говоримо други језик. У принципу, ако говорите шпански, разумете 70 или 80 одсто каталонског. Први пут кад сам дошао у Србију и чуо „полако, полако” питао сам се шта значи. Кад са супругом у Француској разговарам на каталонском људи мисле да смо Италијани.
А, широко?
- У српском то значи отворено, а у Шпанији је то јак ветар – сироко. Кад нађеш реч сличну оној у твом језику, макар значила и нешто сасвим друго одмах вам се допадне.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.