Свет је у 87. години напустио Силвио Берлускони, председник Милана из златног доба клуба, газда Монце и некадашњи премијер Италије у три мандата, у периоду између 1994. до 2011.
Водио је тешку борбу са леукемијом и изгубио ју је у болници Сан Рафаело у Милану где је последњи пут примљен у петак.
Остаће упамћен као један од најуспешнијих фукционера у историји фудбала који је створио један од најуспешнијих клубова икада.
Успон није почео у фудбалу, већ у грађевинарству крајем '60-тих година прошлог века, а први пут се истакао гигантским пројектом „Милано дуе” изградивши комплекс од четири хиљаде станова у источном делу другог највећег италијанског града.
САВИЋЕВИЋ: НИКАД ГА НЕЋУ ЗАБОРАВИТИ
- Вест о смрти ме је изузетно растужила. Имао је Силвио здравствену кризу крајем маја, мислио сам да је пребродио. Нажалост, отишао је човек кога сам изузетно уважавао. Кад сам имао проблема стајао је на мојој страни. Био сам му љубимац. Берлускони је био визионар и много је учинио са Милан. Неизмерно сам тужан, никад га нећу заборавити – рекао је Дејан Савићевић, Миланов Геније.
ПЛЕС ВАЛКИРА
Куповину Милана те 1986. Силвио Берлускони обелоданио је у великом стилу.
Уочи почетка сезоне организовао је представљање новог руководства и екипе у Арени Сивика, једном од најстаријих споменика Милана, а уз звуке величанствених Вагнерових нота - Плес Валкира – испред неколико хиљада навијача росо-нера спустила су се три хеликоптера у којима су били велики газда и играчи! Ко је поменуо „Апокалипсу данас”...
Следећи потез био је отварање Милановог бутика у самом центру града, поред Миланске катедрале (Дуомо) и покретање часописа Форца Милан.
Епилог: за ту сезону Милан је продао 60.000 годишњих улазница!
Захваљујући заради од тог посла ушао је у ТВ бизнис и убрзо и у том сегменту постао неприкосновени владар, односно, медијски магнат. Прво чедо била је телевизија ТелеМилано која је после кратког периода израсла у веома утицајни Канал 5, у то време једини приватни канал са националном фреквенцијом.
Крајем '70-тих година прошлог века основао је прву медијску групу звану Фининвест, а касније ће њен саставни део постати и Медијасет, који и данас хара, с обзиром да је највећи и најутицајнији комерцијални емитер на Чизми.
Са Миланом је кренуо од нуле, односно од Серије Б где се клуб налазио две године уназад пошто је избачен у нижи ранг због намештања утакмица. Те 1986. спасао је клуб од банкрота и у наредних 30 година направио до њега великана и гиганта, за његово време витрине су попуњене са пет Сребрних амфора (од укупно седам), осам Скудета, седам домаћих и пет европских Супер купова и три Интерконтинентална купа! У Берлусконијевој ери дугој 31 годину освојено је 29 трофеја!
Међутим, мање је познато да је пре Милана покушао да купи Интер, очигледно безуспешно.
Као супер-успешни фудбалски газда решио је да се окуша и у политици, а и ту је постао газда... Прво је 1994. основао партију Форца Италија (Напред Италија), и после само три месеца ето њега на позицији премијера! На најутицајнијој позицији у држави био је у три мандата, укупно девет година, али не треба заборавити да је тај сегмент његове каријере био обележен разним скандалима, од којих је најпознатији везан за организовање „бунга, бунга” забава.
Не треба ни рећи да је огроман утицај који је имао на све сфере друштва користио и за развој сопствене империје, па је тиме само повећао контроверзни статус који га је пратио читавог живота.
А онда је 2017. одлучио да прода Милан, и то сумњивом кинеском бизнисмену за 740 милиона евра. Испоставило се да је то био добар посао за њега, не и за клуб, који је у међувремену још два пута променио газду, тренутно је власник америчка компанија РедБирд Капитал Партнерс.
- Остављам Милан с великом тугом, али да бисте у модерном фудбалу били на врху потребни су ван ресурси која једна породица сама више не може да осигура – рекао је после продаје Берлускони.
Иако је продао Милан, како је говорио, „аферу мог срца, скупу, али и лепе жене су скупе” - није напустио фудбал, па је тако са Адријаном Галијанијем, који му је увек био десна рука, 2018. купио Монцу и са њом остварио успех сразмеран том клубу: прошле сезоне Монца је први пут у историји играла у Серији А и завршила на респектабилном 11. месту, победивши у сезони, између осталих, шампионски Наполи, оба пута Јувентус, Интер у Милану и Фјорентину.
Поред фудбалске заоставштине на коју се највише поносио, иза њега је остао и рачун у банци на коме је 6,8 милијарди евра, што га је чинило трећим најбогатијим човеком у Италији.
Био је први који је почео да улаже огроман новац на појачања у прелазном року (рачуница каже да је за клуб дао 700 милиона евра сопственог новца!), а то му се, наравно, исплатило, с обзиром да су дрес Милана носили најбољи фудбалерио свог доба (а и шире) Гулит, Ван Бастен, Рајкард, Савићевић, Бобан, Папен, Роберто Бађо, Клајверт, Десаи, Леонардо, Бироф, Шевченко, Руи Коста, Ривалдо, Кафу, Кака, Седорф, Бразилац Роналдо, Роналдињо, Ибрахимовић...
Био је познат као газда који цени тимски рад, а то најбоље осликавају ове његове реченице:
- У мојим компанијама нико не ради за Берлусконија, већ сви раде са Берлусконијем. Тако смо дошли до броја од 36.000 запослених у једном тренутку. Исто је и у фудбалу. Питао сам Марка ван Бастена кога жели за партнера у нападу. Рекао је: Папена. У реду, одговорио сам му. Можда ће тако и бити, можда и неће, али играчи ће увек бити консултовани око ствари које их се тичу!
Био је моћан, био је сујетан, важио је за самохвалисавца, али што би рекао наш народ – могло му се. Памтиће се његове речи у том стилу, рецимо, изговорене на прослави његовог 75. рођендана:
- Кад будемо изградили сопствени стадион, дајте му моје име!
Већ неко време је у плану изградња стадиона, видећемо да ли ће га послушати.
ПОЧЕТАК ПРИЧЕ
Прво појачање које је довео Берлускони био је Роберто Донадони из Аталанте, и то тако што је овај пре тога договорио све да пређе – у Јувентус!
То је било класично преотимање, први пут таквих размера, што је изазвало шок на Чизми.
Милан је у сезони по повратку у Серији А заузео пето место и квалификовао се за Куп УЕФА, што је заиста био велики успех.
Онда је Берлускони све изненадио кад је довео на место тренера Арига Сакија из друголигашке Парме, а на место спортског директора поставио Адријана Галијанија.
Остало је историја.
ЧУДО ОД САСТАВА
Берлускони и Галијани су од старта „скоцкали” изузетан састав: рецимо, у одбрани су играли Франко Барези и Паоло Малдини, у везни ред стигли су Карло Анћелоти и Роберто Донадони, у напад Руд Гулит и Марко ван Бастен.
Тренер Саки се ратосиљао катанаћа и прешао на поставу 4-4-2, па је две године касније, 1988. Милан освојио Скудето после девет година. Онда је стигао и Франк Рајкард, па је 1989. освојен и Куп шампиона тако што је у полуфиналу прегажен Реал, а у финалу Стеауа.
Наредне сезоне Куп шампиона је одбрањен победом против Бенфике, а Марко ван Бастен освојио је две узастопне Златне лопте.
АФЕРЕ
Силвио Берлускони био је уплетен у бројне афере и скандале, у време почетних успеха већ је имао 20 судских процеса. Чак је због утаје пореза био осуђен на четири године затвора, а казна је на волшебан начин преиначена у друштвено користан рад.
Један од разлога због чега је продао клуб била је и огромна казна коју је морао да плати његов конзорцијум Фининвест – 560 милиона евра! То је значило да је све мање улагао у клуб, што је изазвало незадовољство навијача који су пред крај тражили његов одлазак, и поред силних успеха.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
