Сузе са Мартиника - Лесор: Сада идемо на њихов терен, не размишљајући да је 2-0

Памтиће ову сезону цео живот! Више пута је поновио Жељко Обрадовић, говорећи и о себи, али пре свега својим играчима. Мало ко од њих је пре у каријери доживео ишта слично ономе што је доживео ове сезоне у Партизану.

Матијас Лесор сигурно није!

Због препознатљиве енергије, жеље да баш у сваком мечу остави последњи атом снаге, да да све што има, у једном делу сезоне играјући и без измене, снажни Француз је лако постао један од омиљених међу навијачима. Али највише због своје непосредности. Искрености у тој емоцији коју је показивао. Што је без икаквог „предумишљаја” после утакмице трчао међу навијаче, узимао заставу, а онда и мегафон и водио навијање…

Оно: „Партизан и само Партизан…”, потпуно другачије звучи кад крене од Француза рођеног на Мартинику, који се у професионалној каријери нигде није задржавао дуже од једне сезоне. Па – у Хумску је дошао после месец дана у Макабију!

А онда је у Београду доживео и да буде кум на свадби. Неких њему – до тада – потпуно непознатих људи!

Зато је плакао по повратку из Мадрида. После мајсторице четвртинала Евролиге. Сузе у очима тако огромног човека су посебно огромне. А онда је плакао и после друге утакмице финала плеј-офа АБА лиге.

Те сузе нису постале „виралне” као оне са аеродрома „Никола Тесла”. Али црвене очи којима је зурио у трибине после друге победе у финалној серији, довољно су говориле о томе како се Лесор у том тренутку осећао.

Он најбоље зна каква је бура емоција била у њему. И огромна срећа због велике победе, због тога што Партизан на победу од титуле, али и сазнање да је то можда последњи пут да игра пред тим људима… Њему, очигледно, веома битним људима.

Али – као и увек – емоције је оставио на терену. Где је опет био један од најбољих. Снага Партизана под обручима. О емоцијама није причао. Само о игри.

И то је причао миран, без икакве еуфорије. Потпуно свестан да Партизан има још да игра да би у Хумску, после тачно 10 година, вратио титулу првака АБА лиге.  

- Сјајан труд целог тима – био је први коментар Лесора после друге победе у серији.

Још једном…

- Сви су допринели овој победи. Сви смо изашли са правим фокусом, енергијом. Остали смо доследни нашем плану кроз све те успоне и падове. На крају смо остварили резултат који смо желели.

Али – није крај. Зна то и снажни Француз.

- Морамо да остваримо још једну победу!

Црно-бели су ове сезоне већ једном били на „једну победу од циља”, али циљ нису видели. И зато…

- Били смо у овој ситуацији пре. Надам се да смо научили из сопствених грешака и да ћемо успети да завршимо ову серију – јасан је Лесор.

Када питате играче Партизана, њима је свака утакмица „кључна”. Не само јер је потребно свакој прићи на исти начин, већ су и већим делом сезоне и играли једну за другом све „кључне” утакмице. Посебно у Евролиги, где су се од децембра, па до самог краја борили за пласман у плеј-оф. Али и у АБА лиги када је требало да сачувају прву стартну позицију. Па и када је требало да прелазе из једне у другу плеј-оф рунду.

Дигресија – и ове две утакмице финала јасно су показале зашто је Партизану значило да се бори за предност домаћег терена.

Али – за другу утакмицу серије која се игра на три победе, увек кажу да је кључна. Пошто је победио, Партизан је довео себе у сјајну позицију. И даље има предност домаћег терена. Да није победио, ту предност би изгубио. Али и ону психолошку…

Како он гледа на то, упитан је Лесор. Каже…

- Свака утакмица је важна. Била је и прва, па онда и друга… Увек је важно ићи на победу. И увек, један по један меч. Сада идемо на њихов терен, не размишљајући да је 2-0, већ да је та утакмица одлучујућа – јасан је Лесор.