Репрезентација Бугарске, сутрашњи противник Србије у Разграду, пре тачно 19 година поражена је од Данске на ЕП у Португалији (0:2), уз раритет – тог 18. јуна 2004. у Браги, уз Здравкова, Иванова, Кирилова, Стојанова, Петкова, Пејева, Стилијана и Мартина Петрова, Христова и Бербатова у зелено-белом дресу играо је и Србин – Зоран Јанковић!
Да, нападач родом из питомог Срема, изучених лекција у матичној Инђији, пре одласка у комшилук голгетер Железника и Војводине...
Од 2002. до 2007. са 30 утакмица и два гола за Бугаре!
Јуче, на Воцап линији из Кине (легенда Далијена) са редакцијом Спортског Журнала...
Две сјајне сезоне у Литексу, зачињене атрибутом најбољег странца – стрелца бугарске лиге, лансирале су вас у тамошњу репрезентацију?
- Нисам хтео да прихватим, Бугарска је претходно у баражу за СП доживела дебакл од Чешке (0:6) и те 2002. није се пласирала у Јапан и Јужну Кореју. Међутим...
Међутим?
- Селектор Пламен Марков, легенда софијског ЦСКА, иначе - и данас у клубу Саше Илића, све је учинио да ме приволи. Знате ли како ме је убедио? Речима: „Нађеш ли бољег на својој позицији – не мораш да играш.”
Ко би одолео, али... како је реаговала јавност?
- Пажин је био део те чете у поразу од Чешке, тако да је било коментара: „Нећемо више Србе!” На срећу, брзо су променили мишљење...
Јесу ли вас одговарали из отаџбине?
- Било је шаљивих коментара: „Бугарине”, „Продана душо”...
Дебитовали сте против Хрватске у Ријеци?
- Пријатељска утакмица на Кантриди окончана је без голова, изузев чињенице да ми је то био деби – не памтим је ни по чему другом.
Зато, гостовање Белгији у Бриселу урезано вам је за вјеки вјеков?
- Како да не?! Постигао сам гол у победи од 2:0!
Врхунац вам је било учешће на ЕП у Португалији 2004: нисте се прославили у групи са Италијом, Шведском и Данском?
- Ако је за утеху, у нокаут фазу није се пласирала ни Италија! Сећам се колико су Азури били бесни: Швеђани и Данци су заједно отишли даље захваљујући једином резултату у последњем колу који им је омогућавао такав сценарио – 2:2. Шведску су предводили Ибрахимовић и Ларсон, Италија је две године касније, с Дел Пјером, била светски првак.
Ко су вам били најдражи саиграчи изузев наших - Предрага Пажина и Златомира Загорчића?
- Пажин је био стандардни штопер, Загорчић, позади, такође од поверења. У тој првој квалификационој утакмици у Белгији играо је и Красимир Балаков – он задњи везни, ја „десетка”. Блистао је Бербатов, тад у Леверкузену, били ту и Петрови – Стилијан из Селтика и Мартин из Волфсбурга. Радостин Кишишев из Чарлтона није отишао на ЕП, није хтео да игра десног бека. У Португалију, као младу наду, селектор је повео Валерија Божинова.
Гол Белгији није вам био једини у зелено-белом дресу?
- Био сам стрелац и против Литваније, погодио сам и у дуелу с Мађарском на Кипру, тај меч није завршен због јаке кише.
После Маркова, у репрезентацију вас је звао и Стоичков?
- Да, али у то доба, после краће паузе, био сам увелико у Кини – било ми је тешко да путујем и играм.
Одете ли и данас у Бугарску?
- Наравно! Чујем се редовно са Стилијаном Петровим, знам да имају превирања у Савезу, многи би да смене Борислава Михајлова, легендарни голман се не да. Бугарски репрезентативни фудбал, за разлику од мог и, нарочито, доба Стоичкова и Лечкова, кренуо је на доле.
Нема више звезда?
- Главни играч је Десподов, ал' он није Меси. Једноставно, немају тим, интернационалце, у лиги, од уласка у ЕУ, играју махом странци: Саша Илић двапут је извео ЦСКА на терен без домаћих играча?!
Не помаже чак ни Младен Крстајић?
- Крстајић ми је пријатељ и добар човек, али Бугари су, као и сви Балканци, нереални – не схватају да немају квалитет! ЦСКА и Левски немају играче у репрезентацији, податак са снагом да и нас у Србији забрине – исти је случај и са Партизаном и Црвеном звездом. На срећу, имамо добру генерацију у иностранству, али шта ће да буде за две, три године?
Прогноза дуела у Разграду?
- Све осим победе Србије представљало би велико изненађење, Бугарска је тотални аутсајдер. У моје играчко време било је друго: победили смо усред Крушевца у пролеће 2004. 2:1!
КАД ЈЕ ЛЕЧКОВ УШАО У СВЛАЧИОНИЦУ...
Најбоља утакмица у репрезентативном дресу?
- Против Хрватске у Бугарској! Славили смо 2:0, нисам био стрелац ни асистент, али... Све ми је полазило за ногом... после меча ме је ухватио и грч, једини пут у каријери?! У свлачионицу је ушао Јордан Лечков: „Честитам свима на сјајној партији, али једном играчу морам да стиснем руку...” Мени!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
