Бојица Никчевић: Желим да оставим дубљи траг у Чукаричком

Чукарички је имао неколицину играча који су претходне сезоне били позајмљени другим клубовима. Међу онима који су имали изузетно добре сезоне су Бојица Никчевић и Милутин Видосављевић, па су обојица враћени на Баново брдо, почели су припреме за екипом на Дивчибарама и добиће шансу да се поново докажу.

Никчевић је по завршетку омладинског стажа у Чукаричком ишао на позајмице у пиротиски Раднички, који је тада играо у Првој лиги Србије, а претходне две сезоне провео је у Новом Пазару. У прошлој је играо сјајно, у 30 утакмица постигао је осам голова, био је један од најзаслужнијих за успех овог тима.

- За Нови Пазар ме вежу само лепе успомене. Да није било њих, не бих био поново у Чукаричком. Дали су ми све, помогли ми да ухватим ритам. Захвалан сам им, посебно спортском директору Међедовићу, али и читавом тиму, предвођеним капитеном Лончаром – истакао је Бојица Никчевић.

Брзоноги офанзивни везиста рођен 2000. године је прошао млађе категорије тима са Бановог брда, за који је одиграо и десет утакмица у периоду пре одласка на позајмице.

- Надао сам се током читаве сезоне да ћу добити позив да се вратим у Чукарички. И директор Матијашевић ми је казао између две сезоне да ће ме вратити уколико будем добро одиграо. На Бановом брду сам шест година, рачунајући и омладински стаж, а искрено нисам направио ништа конкретно у првом тиму. То је моја највећа жеља, да се докажем у тиму који ме је афирмисао.

Није имао Никчевић ништа против да чак две сезоне проведе на позајмицама.

- Мени то није био никакав проблем, саветовао бих сваком младом играчу да учини исто, свакако је боља опција него седети на клупи. У Новом Пазару сам се привикавао на први тим, на јаче утакмице, суперлигашко друштво. Искрено, било ми је тешко и тамо на старту, навикавао сам се на захтеве тренера. Био сам у клубу који такође има високе амбиције, што подразумева да нема много времена да се млади играчи чекају. Али, све ми се вратило, имао сам одличну сезону.

Имао је Никчевић и подршку некадашњих саиграча из омладинске школе Чукаричког.

- Слободан Рубежић и Митар Ергелаш су остали у Пазару, мислим да ће ова сезона бити њихова. Рубежић је играо сјајно, сигуран сам да ће Ергелаш играти још више, да ће се показати у најбољем могућем светлу. Уосталом, драго ми је да из генерације омладинаца Чукаричког у којој сам био, има доста нас је ушло у први тим. Поред мене, ту су Видосављевић, Каменовић, Терзић, Тедић, Ракоњац... Сви смо ту негде, играмо фудбал, нисмо одустали.

Бојица је од играча који могу да покрију неколико места у тиму, што је свакако квалитет више овог момка који је одрастао у Крагујевцу.

- Играо сам на неколико позиција, био сам десно крило, лево, чак и „вингер“. У Чукаричком сам раније био и на позицији десног бека, код Александар Веселиновића, код којег сам и дебитовао у Европи.

Нема дилему Никчевић да треба да искористи шансу коју је добио.

- На мени је да се борим. Свакако је конкуренција већа него у Пазару, већи су и притисак и амбиције. Али, све је на мени, ако поновим игре из претходне сезоне, верујем да ћу играти. Поштујем наравно конкуренцију, Ђорђе Ивановић је фантастичан играч, има још добрих првотимаца. То ће ме терати да још више радим и да се доказујем. Опет, биће и више утакмица, чека нас напорнији ритам, европски мечеви... За сада, да прођем припреме и да будем здрав, па ће тренер одлучивати о мом статусу.

Истакао је на крају Бојица да је сада ситуација нешто другачија него у претходне две године.

- Сада је нешто мање млађих играча у тиму, а више искуснијих. Европске амбиције су сигурно умногоме утицале на то, али увек се у Чукаричком поклања пажња и играчима из омладинске школе, као и младим талентима који дођу као појачања. Тренинзи су изузетног интензитета, имам осећај као да сам у иностранству. Уосталом, Чукарички и тежи томе да буде европски клуб. Ускоро ћемо се одмерити у том друштву, намера је да се ту и задржимо што дуже – закључио је Никчевић.