Кина се вратила на фудбалску мапу света. Репрезентација је после три године имала подршку „12. играча“. Навијачи су носили тим до победа у пријатељским утакмицама против Мијанмара (4:0) и Палестине (2:0).
Утакмице у Далијену гледало је по 16.000 навијача. Откуљчавање стадиона за утакмице репрезентација потврда је да се Кина изборила са епидемијом ковида-19 коју је послала у свет.
- Било је много емотивно - каже селектор Кине Александар Јанковић: - Утакмице првенства се играју пред публиком, млађе селекције су, такође, играле пред навијачима, па је на ред дошао и А тим. Осећала се енергија коју је публика донела на стадион.
Кина је утакмицама у Далијену почела завршне припреме за учешће на Првенству Азије. Турнир ће организовати Катар од 10. јануара до 24. фебруара следеће године.
- Првенство Азије је требало да прошле године организује Кина. Све је било спремно, али је одустала због ковида. Турнир је прво одложен, па је касније премештен у Катар. Изгубили смо предност домаћег терена, међутим, много је важније што ћемо учествовати на турниру и наставити да развијамо тим.
До турнира у Катару Кина ће користити све термине за окупљање репрезентације.
- Азија је огроман континент има више центара. Филозофија Јапана и Јужне Кореје се разликује од приступа фудбалу Саудијске Арабије или Ирана. Аустралија је трећа школа. Разликују се и тимови из Централне и Југоисточне Азије. Желимо да играмо против свих, да се упоредимо и научимо нешто о противницима.
Кина ће у Групи А за противнике имати Катар, Таџикистан и Либан. Јанковић се уздржава од громогласне најаве успеха.
- Осмина финала је уобичајени домет Кине. За почетак план је да прођемо групи и тако задржимо ниво на коме је репрезентација била претходних година. Касније резултати зависе од костура нокаут-фазе. Ако будемо имали среће да избегнемо Јапан, Јужну Кореју или Саудијску Арабију, најјаче азијске селекције, могли бисмо да прођемо још неку рунду.
За Јанковића је учешће на Првенству Азије део припрема за остварење дугорочног плана.
- План је пласман на Првенство света 2026. Пролаз ће бити шири него претходних година. Због повећања броја учесника Мондијала на 48 репрезентација, Азија је добила осам места, а може да добије још једно кроз интерконтинентални бараж. Верзујем да ћемо за две године, до краја квалификација, имати репрезентацију која ће бити међу најбољих осам у Азији.
Јанковић је селектор Кине од марта. Претходно је шест месеци водио тим као „вршилац дужности“. Прихватио је задатак да обнови тим који је скоро до темеља срушила пандемија ковида.
- Фудбал Кине је прошао кроз тежак период. Епидемија ковида је утицала на финансијко стање клубова. Много их је угашено. Догодиле су се и неке афере које је држава морала да решава. Затворене су многе „славине“, па су Кину напустили скоро сви странци. Фудбал је практично морао да крене од нуле. Требало је прво поставити нове темеље да би се дошло до крова који чини репрезентација.
Јанковић сматра да је Кина успешно пребродила кризу.
- Догодила се повољна околност. Кина је припремајући се за организацију Првенства Азије саградила 12 нових, спектакуларних стадиона. Сви су чуда савремене архитектуре. Тако се догодило да је Кина у тренутку кад је угашен велики број клубова имала одличну инфраструктуру. То је била основа да раде даље. Основани су нови клубови, финансијски здрави. Потом је поново кренула лига. Квалитет расте, играчи су све бољи, а полако се враћају и странци.
Док се „кинески змај“ полако усправља, Јанковић каже да се неће поновити оно што је половином прошле деценије скренуло пажњу на тамошњи фудбал.
- Кинези увек уче из прошлости. Неће дозволити да поново троше велики новац на ислужене европске и јужноамеричке фудбалере. Схватили су где су грешили и да основа на којој је тада био фудбал није била добра. Престројили су се, кренули другим правцем и добро су одлучили - каже Александар Јанковић, селектор Кине, некадашњи тренер Црвене звезде и бивши селектор младе репрезентације Србије.
СВИ РАДЕ ЗА ДРУШТВО
Јанковић сматра да свет није заиста свестан свеукупног потенцијала Кине.
- Пекинг је једини град који је организовао Летње и Зимске олимпијске игре. Фантастични спортски центар „Птичије гнездо“ коришћен је за оба такмичења. Кина има потенцијал да организује пет олимпијских игара истовремено и да организационо то и не осети. Убрзано се развија и непрестано усавршава. Историја земље је дуга 9.000 година, оно што је за неке земље 50 година, за Кину је 500. Младе генерације су непрестано на интернету, не испуштају мобилне телефоне, али су и поред тога веома везани традицијом за старије генерације. Имају велико поштовање према држави и институцијама. Дисциплина је велика, јер сви су свесни да радом и понашањем доприносе друштву које сви заједно чине - каже Јанковић.
ТИМСКИ СА ЂУРЂЕВИЋЕМ
Кина је остварење најважнијих амбиција препустила српској струци. Јанковић је пре преузимања А тима водио младу селекцију коју је у фебруару преузео Дејан Ђурђевић да би је припремио за учешће на Азијским играма које ће организовати управо Кина.
- Заједно радимо на стварању две селекције. Ђурђевић има право да у олимпијску селекцију позове три старија играча из А репрезентције. Договарамо се ко може да користи његовом тиму, а истовремено да не губи од ритма у А селекцији. Заједно анализирамо, гледамо играче... Имамо велику помоћ Савеза. Најтеже је било успоставити комуникацију са клубовима, као свуда у свету свако вуче на своју страну, али смо и то успели да доведемо до задовољавајућег нивоа. Укратко, тимски рад на свим нивоима - каже Јанковић.
БОЉЕ УЗ ПРЕВОДИОЦА
Јанковић ради пет година у Кини. И даље се са играчима споразумева уз помоћ преводиоца.
- „Похватао“ сам неке речи и изразе, али мало је то за озбиљан рад. У Кини постоји више језика него у целој Европи и не разумеју се ни слово. Мандарински је врста универзалног језика, већина га говори, али на северу и југу се користе различити дијалекти, па се често не разумеју ни на том језику. Зато је комуникација најбоља уз преводиоца - каже Јанковић.
СПОСОБНОСТ ПРИЛАГОЂАВАЊА
Јанковић је период пандемије ковида провео у Кини.
- Било је психолошки исцрпљујуће. Нисам могао да изађем из Кине, породица није могла да дође код мене. Децу нисам видео две године. Живот није стао, али је промељен. Морали смо да нађемо нове начине да наставимо да радимо.
Јанковић је селектор А тима, Ђурђевић припрема селекцију за Азијске игре, а Александар Ђорђевић је селектор кошаркашке репрезентације.
- Српски спортисти имају необичну способност прилагођавања. То је врлина коју Кинези веома цене. Овде долази много странаца и многи желе да мењају рад и навике Кинеза. Ми смо другачији. Умемо и желимо да се прилагодимо. Лично после пет година у Кини осећам велико поштовање и понизност због привилегије да радим овај посао у најмногољуднијој земљи света - каже Јанковић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
