Акценат је аустралијски, али очи вуку знатно ”источније”, све до Одесе. На листама најуспешнијих – најбогатијих – људи пише Лери, али у крштеници Валериј. Тежина банковног рачуна и пут који је до тог статуса прешао, требало би да га чини хладнијим, али љубазност и благи осмех само додатно подвлаче да је мешавина у бићу Лерија Кестелмана специфична. Другачија.
На крају крајева, од свих послова које има, овај аустралијски милијардер посебно негује онај где све зависи од дрвеног правоугаоника, гвоздених обруча и кожне лопте.
Са власником НБЛ (аустралијска кошаркашка лига) и човеком који је најзаслужнији за раст овог такмичења по квалитету, али и у очима света, видели смо се у центру Београда. Директор у његовој компанији и, чини се, још више пријатељ, Никола Миливојевић, довео је Кестелмана у родни град који је - колико год престоница Србије била шармантна сама по себи – пословном човеку мирисао, зашто да не, на посао.
- Мало од свега. Лепа је коинциденција што је Никола одрастао овде, зна људе који су укључени у кошарку... Србија има невероватно богату историју, произвела је толико талената, тако да смо дошли и да упознамо и разумемо боље кошаркашку сцену. Да формирамо боље односе са српским клубовима, федерацијом... Можда би и неки млади играчи и тренери могли да постану део НБЛ.
У Европи се константно прича о пре свега финансијском и маркетиншком потенцијалу кошарке који није искоришћен. Нема дилеме да је иста ситуација била и у Аустралији пре него што је Кестелман преузео лигу.
- Оно што ми је дало самопоуздање ћемо успети су основе и љубав према игри у Аустралији. Ипак је то земља од 25 милиона становника, плус пет милиона на Новом Зеланду. Од тога имамо око два милиона који играју кошарку, а 1,2 милиона је регистровано у неким тимовима. Уз то, четири милиона навијача. Дакле, толико је људи који воле кошарку да сам знао да, ако направимо добар производ, успећемо.
Кошарка у Аустралији цвета. Дворане су распродате, али, како каже Кестелман, нема их довољно да то испрате.
- Приоритет је да правимо још већу базу навијача. Тренутно имамо 10 тимова, желимо да повећамо број до 15 у наредних пет година. Много је прилика за раст. Такође се трудимо да будемо још интересантнији тржиштима као што су Азија и САД. Аустралија је сада друга најјача домаћа лига у свету.
Некада су тимови из Евролиге имали турнеје по НБА, утакмице са најбољим тимовима света. Годинама је ту привилегију преузела НБЛ.
- То је наша снага, близак однос са НБА. Имамо толико играча који долазе у НБЛ или одлазе у НБА. Скаути гледају, разумеју да је начин на који се овде игра ближи него кошарка у Евролиги. Негде смо између по тим стиловима. Играчи који долазе из НБЛ у НБА лако се прилагоде.
Кестелман је посебно поносан на програм ”Следеће звезде” који је почео пре пет година, а преко којег су у НБЛ доведени велики таленти из Америке.
- Тај програм расте из године у годину. Сада ћемо имати барем петорицу који ће бити у првој рунди. И то скреће пажњу на нашу лигу. Око 80 одсто играча који су дошли у НБЛ да се развију пред НБА, завршили су у првој рунди на драфту. То нико на свету не ради. Овде имате Мишка (Ражнатовића) са Мегом, што је веома добра иницијатива. Ово је неки други ниво јер долазе из целог света, омогућавамо им све услове да имају најбољу шансу да се докопају НБА. Радимо све за њих на терену и ван њега.
Уз додатак:
- Волео бих да видим више српских играча.
Док слушамо, питамо се прво у себи, после и наглас – ако су талентовани Срби у дословно свакој лиги света, зашто нису и у НБЛ.
- Далеко је – слеже раменима Кестелман. - И ми нисмо довољно себе представили у Србији. На нама је да објаснимо каква је то лига, како се игра. Далеко је Аустралија да би је изабрали пре неке лиге у Европи.
Зашто онда да је изаберу?
- Одговор на питање је јасан - НБА. Мислим да је фер рећи да сви НБА скаути гледају више аустралијску лигу него било коју другу на свету. У Европи постоји много такмичења, ми смо ”чисти”, само је десет тимова и сигурно ће те приметити ако добро играш. И то не важи само за младе. Долазио је и Тори Крег, па је отишао у НБА.
Кестелман се трудио да додатно поједностави разлику и оно што може да привуче некога да крене ка ”најудаљенијој тачки”.
- Ако схватиш да не можеш у НБА, вероватно ћеш више новца зарадити у Европи. Ако јуриш снове о Америци, онда смо ми боље место. Већа плата? Неки евролигашки клубови без сумње дају више новца. И код нас се добро плаћа, али нећемо да се такмичимо са Евролигом. Мој циљ је да лига буде стабилна, да комерцијално напредује. А ако изгубимо неке играче због мањих плата него у Кини или Евролиги, то је што је. Не сугеришем какав модел треба да буде овде. Али ми имамо свој систем плата. Оне се јесу дуплирале од када сам ја преузео лигу, али нећемо годишње подизати више од 5-7 одсто. Како посао напредује, тако ће и плате.
Логично. Не баш виђено и у пракси у европској кошарци.
- Ако играч оде у Кину и убацује 60 поена, или Двајт Хауард оде у Тајван и постиже 150, шта то значи? Ништа. У нашој лиги је веома јасно да ако играш на одређеном нивоу, НБА зна који је твој квалитет. Постали смо мера за НБА, вероватно више и од Евролиге. И тога ћемо се држати. Не доводим у питање да Евролига има већи квалитет, али то су тимови из различитих држава. Као домаћа лига, ми служимо сврси боље него било која друга за играче који хоће у НБА.
МИЛИВОЈЕВИЋ: ЖИВОТ У ПРЕДИВНОЈ ЗЕМЉИ
Никола Миливојевић је подсетио да је Мирослав Радуљица дошао у Аустралију.
- Свидело му се, али ми нисмо могли да се такмичимо са Кином. У Аустралији смо увек имали играче српских корена који су рођени тамо, попут Дејана Васиљевића, Мирка Ђерића... На крају крајева, ми имамо само три места за странце по тиму – истиче човек задужен за развој лиге.
Додаје да је за играче, посебно са ових простора, важно да је тамо све припремљено.
- Ако играч одлучи да доведе породицу, ми омогућавамо све за њих. Тако да није само пут у НБА магнет, већ и невероватно искуство у предивној земљи.
УЗАЈАМНО ПОШТОВАЊЕ ЛИГЕ И ФЕДЕРАЦИЈЕ
Иако је НБЛ приватна лига, има одличне релације са аустралијском федерацијом.
- Наш однос је сјајан, радимо на разним иницијативама заједно. Добро је што не морам да им тражим дозволу шта смем да радим, јер сам ја власник, али све је у складу са законима и интегритетом федерације. Ја водим комерцијалну лигу, они основе. Зауставимо сезону када су прозори за квалификације, подржавамо репрезентацију, а и федерација поштује нас – објашњава Кестелман.
ПОПУЛАРНОСТ расте
Светско првенство жена прошле године у Сиднеју у једном тренутку је гледало 20.000 људи у дворани. Исти је случај и са НБЛ.
- Популарност је огромна. Имали смо невероватан раст гледаности преноса наших утакмица. Сада сви препознају колико је лига добра – истиче власник аустралијске лиге.
НЕПРИЈАТНОСТ ЗА ФИНИКС
Прошлог октобра, Аделаида је победила Финикс Сансе.
- То је стварно шокирало све – истиче Кестелман и сећа се прве од многих утакмица између НБА и НБЛ тимова.
- Ја сам убедио НБА да играмо те мечеве. Први је био Јута против Сиднеја. Веровао сам да смо спремни, али ипак је било нешто ново. Био сам на многим НБА утакмицама, али у том тренутку играчи Јуте су изгледали неупоредиво већи од нашег тима. Као у ”Спејс џему”. И наши играчи су били шокирани. Губили смо, непријатно је било и помислио сам: ”Лари, шта си то урадио!? Како глупа идеја!” Међутим, како је време одмицало, екипа се смирила и на крају је изгубила десетак разлике. Причао сам са власником Санса и није му се свидело што су морали дуго да играју са стартерима да би победили.
После је уследио меч Оклахоме Сити и Мелбурна, сећа се Никола Миливојевић.
- Мелбурн Јунајтед је имао два шута за победу. Вестбрук је играо 37 минута, а Пол Џорџ и Кармело Ентони су морали више од 30 минута.
ВРЕДНОСТ ФРАНШИЗА И ДО 50 МИЛИОНА
После свих ових година, никоме више не смета и када се деси да Лери Кестелман истовремено поседује лигу и неке од клубова.
- Сада имамо клуб који је у власништву лиге, али иде на тржиште, тражимо му власника. Франшизе се сада продају и до 50 милиона долара. Много је пословних људи из Америке који јесу или желе да буду власници. Али, наш циљ није да будемо власници, осим ако није стратегија. Радимо шта је потребно.
Толико да је Кестелман једном спасио клуб од банкрота, истакавши да таква ситуација некоме више не може да се деси.
- Имамо неке баш моћне власнике, неке мање, али добри бизнисмени у сваком случају воде клубове. Не желим оне који су спремни да изгубе много новца, јер то никада није добар модел. Као и сви људи, умеју да се занесу у победама. Али, модел ради.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
