Дошао као Пантер, одлази као Капитен

Нису видели визију... Сада би вероватно рекли да сам донео праву одлуку... Причао је у неком од интервјуа током сезоне Кевин Пантер, осврћући се на коментаре које је добијао када је одлучио да дође у Партизан. Није свима било јасно како је и зашто најбољи стрелац клуба који је те сезоне играо фајнал-фор Евролиге, пристао да игра за клуб који је у том тренутку био далеко од европског врха, играо Еврокуп.

- Није било због новца – и то је рекао Пантер.

Он је већ тог 2. јула 2021, када је потписао уговор са црно-белима, знао да је донео праву одлуку. Био је сигуран.

Две године касније и сви други знају да није погрешио.

Две године, много утакмица и јаких емоција – сваке врсте – Пантер из Хумске одлази као један од омиљених странаца који су играли у Партизану. Одлази као Капитен који је после десет година вратио титулу АБА лиге у Хумску. Не само подигао пехар, буквално је вратио титулу у Хумску.

Одлази као члан друге петорке Евролиге. Као један од најбољих бекова Европе. Свакако најтраженији у овом прелазном року.

Одлази у – Барселону!

Негде после поноћи, 23. јуна 2023, из Грчке су дошле вести да ће генијални Американац наредне две сезоне играти за шампиона Шпаније. Да ће тамо зарађивати 1.600.000 евра годишње. Свакако више него што Партизан може да му плати. Што је – иако се то навијачима црно-белих неће допасти – епилог који је после свега ипак био очекиван.

Веза која се за ове две године створила између Пантера и навијача, превазишла је сва очекивања. Све икада пре виђено. Мада – исто би се могло рећи за било ког играча из овогодишњег тима Партизана.

Почело је још од оног бацања на руке навијача у првим редовима партера у Пиониру, после поготка којим је Партизану донео победу против Хувентуда, у Еврокупу!

Вероватно постоји и разлог зашто је баш Пантер био први играч кога је Жељко Обрадовић довео по повратку у Партизан. И дао му - све. И лопту у руке, и апсолутну слободу на терену. Годину дана касније и капитенску траку. На шта је Пантер узвратио...

Почећемо од најсвежијег...

Узвратио је титулом првака АБА лиге, коју је Партизан чекао десет година. Био је решен да то уради. Већ је после 2-0 навијачима дао сигнал да је потребна још само једна победа. Као да им је титулу „обећао“. Две прилике црно-бели нису искористили. Трећу нису смели да пропусте. То није дозволио Пантер. Касније је ту пред више од 20.000 навијача подигао и шампионски пехар. Бољи опроштај није могао да замисли.

На поверење је узвратио и тројком против Монака којом је донео Партизану пласман у плеј-оф Евролиге. Или оном тројком у првом мечу четвртфинала против Реала у Мадриду.

Памтиће ове године и по правом ролекостеру емоција. Кад смо већ код Мадрида... Памтиће и ону другу утакмицу. Као и оне две које није могао да игра због суспензије. И ону пету коју је одиграо сјајно. Ипак – није било довољно за фајнал-фор. Памтиће и сузе.

Више пута током сезоне и Жељко Обрадовић је наглашавао како ће сви они ову сезону памтити цео живот. Памтиће и Пантер.