Пронашао свој пут: Дејан Бабић блиста у Аустрији

Пре више од деценије је Голуб Докнић „пробио“ аустријско тржиште. Недуго потом је сјајни Марко Крсманчић одлучио да се пресели и заигра у Алпла Харду, а партијама и понашањем, широм је отворио врата за наше играче, који су из године у годину постали све траженији.

Последњи у низу момака који су „купили“ Аустријанце и поново скренули пажњу на Србе је Дејан Бабић. Момак рођен у Кикинди, играчку афирмацију је текао у Црвеној звезди, потом и у Металопластици, а онда је одлучио да се пресели у Аустрију и заигра за Линц.

Већ после прве године је било јасно да је на правном месту и да је направио сјајан потез у каријери. Одмах је проглашен најбољим пивотменом лиге...

- Кад сам одлазио из Србије ништа нисам знао, ни где идем, ни шта ме чека. Било је тешко, уследио је период привикавања, а највећи проблем је представљао немачки језик. Међутим, сви причају енглески, па сам некако пребродио ту препреку. Првих годину дана сам редовно имао часове енглеског, а сада је већ све другачије – рекао је на почетку разговора Дејан Бабић.

Од Вашег доласка Линц је имао две најбоље сезоне у историји?

- Стигао је и нови тренер, па смо унели мало другачије енергије. Прошле сезоне смо изгубили од најбољег Алпла Харда у полуфиналу, а ове сезоне смо их савладали у четвртфиналу, потом смо у полуфиналу победили шампиона Кремс, док смо у финалу поклекли од Вест Виена и на крају освојили сребрну медаљу. Кад се све сабере имао сам две предивне у Аустрији.

Изабрани сте другу годину за најбољег пивотмена лиге, али овог пута сте понели награду и за првог странца?

- Лагао бих ако би рекао да ми не пријају признања и награде. Прошле године је било заиста феноменално, јер ми је била дебитантска сезона у Аустрији, тек сам стигао. Ове године сам поред најбољег пивотмена добио и награду за најбољег странца лиге што је посебно важно. Гласали су сви, публика, тренери, клубови, тако да све награде имају посебну тежину.

Каква је Аустријска лига?

- Одлична, све јача и професионална. Доста се тренира, вредно се ради, није монотоно никада. Мислим да би лига била још боља да немају правило да сваки тим може да има само три странца, док за сваког следећег мора доста да плати Савезу. Разумем их и подржавам ову одлуку јер тако чувају своје играче, раде на побољшању аустријског рукомета, желе да заштите и клубове и момке.

Планови за даљу будућност?

- Не размишљам тренутно о томе, у Аустрији ми све прија, у потпуности видим себе у овој земљи. За сада ми је лепо и мислим да ће тако остати. Видећемо шта ће време донети, али ако бих могао да бирам, сигурно не бих одлазио. Лига је добра, земља лепа, све је баш како треба – рекао је на крају Дејан Бабић.

СЛОБОДНО ВРЕМЕ У ШУМИ

Како проводите слободно време?

- У природи. Аустрију красе шуме и језера и  у сваком тренутку можете да одете негде и уживате у шетњи. Има и доста наших људи, тако да није монотоно. Систем је уређен и све је лепо, на сваком кораку

СЕЛИДБА У АЛПЛА ХАРД

Потписали сте уговор са најбољим и најтрофејним клубом у Аустрији, па ћете наредне две године бранити боје Алпла Харда?

- Позив који се не одбија. То је заиста највећи клуб у овој земљи, а моје амбиције јесу да освајам трофејем, зато нисам имао дилему кад сам добио позив. Оберучке сам га прихватио и наредне сезоне се селим у нову средину. Клуб је врхунски организован, све је на високом професионалном нивоу и мислим да ће све бити како треба.

ТРЕНЕРИ НИСУ ТЕМПЕРАМЕНТНИ

Кад упоредите аустријски и српски систем рада, шта можете да кажете?

- Овде се ради без тензије, тренери нису толико темпераментни, раде систематски, не праве драме. Кад је успех у реду, кад изгубите ништа страшно, живот иде даље, рукомет играју јер воле и то је суштина.