Мока, Праја, Дивац – заобилазно

Прелазак Костаса Слукаса легенде Олимпијакоса у Панатинаикос, изазвао је тектонски поремећај у Атини раван оном када је у супротном смеру из зеленог дела престоног града у Пиреј отишао Василис Спанулис 2010. Већ се злурадо прича како је нови шеф струке Панатинаикоса Ергин Атаман, чија жеља је био Слукас, овим трансфером становнике земље сиртакија и бузукија довео на ивицу „грађанског рата“, са јасном алузијом на односе Турака и Грка, који су кроз историју имали доста неспоразума и – много више од тога.

И једна од легенди југословенске кошарке Жарко Паспаљ који је почетком деведесетих израстао у икону Олимпијакоса навукао је гнев црвено-белих преласком у Панатинаикос.

Наравно да се нама намеће паралела са преласцима из Црвене звезде у Партизан и – обрнуто. Посебно у летњем периоду када мрежице мирују, а навијачи, тренери, судије, и – навијачи оба клуба, спас од врућина траже на обалама мора, језера, река, базена...

Највећа имена која су играла за оба клуба били су Зоран Славнић и Дражен Далипагић, истина у табор вечитих ривала стизали су заобилазно. Мока преко Хувентуда и Шибеника, а Праја преко Реала и италијанских клубова – и дан-данас га сматрају најбољим стрелцем у историји Палаканестра – кад би дао испод 30 поена новинари би написали да није имао своје вече.

Славнић је одиграо тек једну сезону за Партизан, касније је и тренирао црно-беле, као и Далипагић за Црвену звезду кад је био у 40. години – извесно време био је и спортски директор.

И Владе Дивац, такође наш легендарни кошаркаш, један од најбољих у историји Партизана у време лок-аута у НБА 1999. одиграо је неколико утакмица у црвено-белом дресу. Дакле ни то није био директан прелазак.

Потписи ових играча за вечитог ривала нису природно прошли испод радара, али далеко од тога да су били разлог излива навијачког гнева и – манифестација.

Друга група прелазака била је у изведби нове генерације златних дечака. Зоран Сретеновић, дете Малог Калемегдана, је после три шампионске титуле са Југопластиком морао да напусти Сплит и после иностраних епизода 1993. обукао је црно-бели дрес. У Звезду се вратио 1995, после сезоне у Боровици из Руме. Дакле није био у питању директан прелаз.

Јесте, Дејана Томашевића који је после две освојене титуле са Црвеном звездом 1993. и 1994. прешао у Партизан, заједно са Драгољубом Видачићем, у истом смеру отишао је и Милош Вујанић 2001. Драган Луковски је 1999. из Партизана отишао у Звезду...

Милан Гуровић је у сезони 2003/2004 два месеца носио црно-бели дрес, потом отишао у Хувентуд, да би 2005. стигао у Црвену звезду, дакле заобилазним путем.

Само још један освајач медаље на великим такмичењима носио је дресове оба вечита ривала. Рашко Катић 2004/2005 Звезде, а после пет година прешао је у Партизан, да би после две сезоне потписао за најљућег ривала.

Прелазака је било много више, преко 50...изабрали смо најпознатије протагонисте.