Повреда предњих укрштених лигамената одвојила га је од терена годину дана и из Вијетнама вратила у српски фудбал и то право у нишки Раднички. Када је стигао позив великана као што је чувени „Реал са Нишаве“ искусни Ђуро Зец није много размишљао.
- Раднички је клуб са великом традицијом, нисам уопште размишљао када сам добио позив тренера Трајковића. Лако је доћи у клуб који увек има велике амбиције. Изашао сам из једне, за спортисте сигурно најтеже повреде, али је добро што је опоравак протекао добро и што сам се вратио комплетно у тренажни процес – истакао је Ђуро Зец.
За добре играче у Нишу увек ће бити места, то показује и ангажовање Зеца који ће се у дресу Радничког вратити не у српски фудбал, већ фудбалу.
- Захвалан сам клубу и тренеру Трајковићу јер сам добио позив после велике паузе. Даћу све од себе да оправдам поверење које ми је указано.
Није Раднички био једини клуб који је желео да га ангажује овога лета.
- Имао сам неколико понуда из Супер лиге, одлучио сам се за Раднички, јер има доста добрих појединаца и биће ми лакше да се уиграм са њима. Мислим да имамо добру екипу, али да ће нам требати мало више времена да похватамо захтеве стручног штаба. Убеђен сам да ћемо како време буде промицало бити све бољи и бољи.
Зец је у Ниш дошао последњег јунског дана, непосредно пред полазак у Банско.
- Стигао сам на време, много значи када можеш сваком да приђеш, да размениш искуство, када имаш могућност да се ван терена упознаш са саиграчима што боље. То се онда пренесе и на терен, види се, осети та позитивна енергија. Играчима доста значи када одраде припреме са екипом.
Деби у дресу Радничког уследио је против Ботева у Пловдиву, када су Нишлије поражене са 3:0.
- Они су имали генералну пробу, што значи да су бар две недеље дуже у тренажном процесу. Бољи су по питању физичке снаге и то је утицало на резултат. Ипак ми имамо свој циљ, а то је прво коло и да се што боље прикажемо у Супер лиги. Имаћемо још две провере, прво у суботу, овде у Нишу, против Радника, а затим и генералну пробу против Младости из Лучана. То су суперлигашке провере које су нам потребне. Значиће нам да се уиграмо, али и аклиматизујемо.
Добар рад даје право играчима да очекују позитивне резултате.
- Другачије се ради него прошле сезоне, то потврђују момци који су остали у клубу. Мени се лично допада како радимо, на високом нивоу. Надам се да ће нам се све то исплатити и да ћемо од првог кола почети да са добрим резултатима. За почетак очекујем да можемо до плеј-офа, а онда да јуримо што бољу позицију.
Уз капитене Сашу Марјановића и Александра Пејовића, један од најстаријих и најискуснијих у свлачионици.
- Добри су млади, под контролом. Ту сам, као новајлија, више задужен за атмосферу, да покушам да опустим млађе саиграче, да им пренесем како да уживају у фудбалу. Сале и Пеја као староседеоци, њима препуштам да буду ауторитативни – закључио је Зец.
НА ЧАИРУ ПАКЛЕНО
Боравак у Банском био је пријатнији у односу на сунце које је екипу дочекало у Нишу. Ипак ни време није толико лоше јер ће играчи лакше да се навикну на оно што их чека, а биће паклено на свим пољима.
- Сигурно да је било много лакше. Заиста смо имали добре услове у Бугарској, терени су били одлично. Радили смо паклено и најбитније је да се нико није повредио. Овде су јаче температуре, али издржавамо – рекао је Зец.
ХАНОЈ - ПОНУДА КОЈА СЕ НЕ ОДБИЈА
Након што је носио дресове многих суперлигаша међу којима су Борац из Чачка, Напредак, Вождовац, Доњи Срем, ТСЦ, одлучио је да се пресели у вијетнамски Ханој.
- Да будем искрен у том моменту ми је заиста било лепо у ТСЦ-у, играо сам добро, ипак каријера кратко траје. Понуда Ханоја је била она која се не одбија, била је финансијски јако добра. Због егзистенције сам највише отишао. Ханој је јако сређен клуб, један од најбољих у сезони када сам се повредио је чак освојио и дуплу круну. Добра је њихова лига, клубови су доста добро организовани, ангажују странце, улаже се много – истакао је Зец.
ЛЕПО САМ САРАЂИВАО СА ЛАЛОМ
Највећи део каријере провео је у домаћем фудбалу, а у Напретку је боравио у два наврата. Ипак највише му се допало у Тополи.
- Где год да одете научите нешто позитивно, стекнете ново искуство, упознате нове људе, стекнете пријатеље што је можда најбитније. Јесам боравио у Крушевцу у два мандата носим заиста лепо искуство, прво ме је звао тренер Косановић, а затим и Роган. Ипак некако сам се најбоље осећао у Тополи, поготово када сам радио са покојним Золтаном Сабом.
Интересантна је чињеница да га је Ненад Лалтовић тренирао у три клуба.
- Тако је сарађивали смо више пута, али је он увек долазио код мене, никада ја нисам отишао негде на његов позив. Са Лалтовићем сам радио у Доњем Срему, Пролетеру и Борцу из Чачка, лепо смо сарађивали.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
