Милан Лола Смиљанић: Нећу да будем полицајац, ни лаптоп тренер

Трансформација из играчке у тренерску улогу, између осталог, „кадрира” дилему: да ли ви, из дана као фудбалер, заслужујете ролу у визији новопеченог стручњака?

Милану Смиљанићу, недавне тачке на трофејно / живописну каријеру и брзопотезне одлуке да продужи стопама оца Бранка и, за почетак, асистира Симу Крунићу у ОФК Београду (пролетос му као лидер на терену даривао повратак у Прву лигу), иницирамо осмех - је ли би у свом тиму волео Лолу?

- Са неким ранијим бубицама, вероватно, не бих, знам шта сам радио и тражићу од играча да то не чине. Никад нисам био екстремно талентован и нападачки настројен, опет, карактер ме је избацивао у први план, на великим утакмицама фокусирао сам се на оно што знам. Ниједном тренеру нисам приредио непријатност: зашто играм ово, што нисам у тиму? Са 19 година отишао сам у Еспањол, са ове дистанце – нисам био спреман. Ништа нисам доживео / проживео, једино лепо – био сам капитен Партизана, личност, ал' недовршена. Требало је да останем још годину, две... - на Омладинском стадиону, „сведоку” неког романтичнијег времена, „откључавамо” са Смиљанићем шетајући кроз ставке из импозантног си-вија тренерску, Пандорину кутију.

Фудбалска Србија „гори” какав ће да буде Лола, за почетак, запази ли код играча трагове боемског живота хоће ли да зажмури на једно око?

- Не кријем: у ранијем периоду живота волео сам да излазим, имао и широко друштво, једноставно – касно сам се и оженио. То је и нормално: дечко сам из Београда, никад нисам бежао од тог, неког, лошег гласа у фудбалском свету. Нећу да будем од тренера који ће да бране неке ствари... будем полицајац, ал' што се тиче тренинга – захтевам 100 одсто! Чак и кад сам радио ствари које нису биле спортске, ето, ти изласци... могу то да потврде и моји тренери - увек сам на тренингу био прави и ретко сам их пропуштао, искључиво због повреда. Здравље ме је послужило, могао сам још да играм, међутим, са Стефаном Бабовићем, другом више од 30 година, решио сам да и из друге улоге допринесем плану - ОФК Београд у Супер лиги. Отац ми је играо за плаво-беле, брат био у млађим категоријама... Стара Карабурма заслужује стандардног члана елите!

Буде као као Душан Трбојевић – родитељ?

- Стефан и ја смо одрасли код чика Трбе, васпитавани на прави начин, усађена нам је емоција – деца највише осећају клуб. Увек ћу да их поштујем и дајем им шансу, ето – сад и у ОФК Београду. Навијач је могао за мене да каже – лош играч, овакав, онакав... ал' на терену нисам чуо да сам фолирант. Увек сам био прави! Правио сам, као и сви, грешке, само што је то код мене било транспарентно.

Шутира испод стола играча кад даје прејаке изјаве као - Мирослав Ђукић?

- Оно моје: закључали смо Маракану?! Лазетић ми је на конференцији после великих 4:2 био са десне, Ђукић с леве стране. Не могу да кажем да је то њихово било педагошки, био сам млад, Партизан није дуго победио у комшилуку...

Следи девизу „строг, али праведан” као, рецимо, Александар Станојевић?

- Имам четири узора: Владимира Вермезовића, Салета Станојевића, Бату Мирковића и Сашу Илића! Код Вермезовића сам дебитовао за Партизан, оформио се из детета у личност и фудбалера. У контакту смо, упијам савете. За Станојевића ме, између осталог, везује и најлепша година у каријери: играли смо Лигу шампиона. Могу да „покупим” много: озбиљан радник, посвећен, чак и кад сам мислио да није у праву – желео је, сад схватам, најбоље. Ту су, наравно, Мирковић – израженог „персоналитија” и поштовања играча и противника и највећи узор, играчки, људски и тренерски – Саша Илић. Млад у заједничком нам послу, али већ са стварима које га издвајају.

Примењује принципе старих тренера да изгради ауторитет довођењем у ред најбољег / најстаријег играча?

- Осетио сам неправде, као старији - много више. Требало је да играм – нисам. Сад... разумем.

Прогледа кроз прсте најискуснијем, на пример – у уводу припрема, знајући да не могу сви исто и да ће тај фудбалер вишеструко касније да му врати?

- Мој почетни принцип: старијем играчу допустићу „нешто”, млађи мора да зна шта се тражи, грешка безазлена – то не рачунам. Нећу да будем полицајац, строг – хоћу, планирам да се изградим као таква личност. Сви тренери доживљавали су ме као колегу на терену. Млади, карактер вас профилише као људе и играче!

Препише од свих учитеља најбоље, закључка – ово, од „тог и тог”, нећу?

- Много ствари имам да применим, такође, одузмем... Имао сам тренере који нису били посвећени, с друге стране – и много тражили за наше услове. Имена? Станојевић је, што се тога тиче, по мом укусу радио најбоље – имао баланс колико тражи и не жели неке ствари. Сале је јаких емоција, не бих волео толико, у том смислу, да се показујем, за мене сви знају за кога навијам. Нит' сам већи, нит' мањи, ту сам од шесте године! Станојевић није, некад, спроводио ту енергију на прави начин, опет, било је ту милион фактора... То бих му одузео, већину ствари покупио. Саша Илић има све: од мирноће, разговора са играчима... Нисам гледао уживо ЦСКА, али причамо константно, све пратим...

Схвати, наталоженог искуства и сад у другој одори, тренер је тад био у праву?

- И са 34 године, јаких емоција, желео сам да играм. Дерби на Маракани, Сале ме је поштовао: „Мислиш ли да можеш?” Рекао сам - да, хоћу. Познајући га, Станојевић обожава кад му играч тако нешто каже. У току недеље нисам видео да ћу да играм, иако ми је давао одређене знаке. Сад, да ли је он мени то.. да бих био фокусиран и покренуо екипу, међутим, нисам заиграо и то ми је било једно од већих разочарања у каријери. Кад вратим филм, ни њему није било лако: ја, 34 године, нисам играо неколико месеци, да ме је ставио у тим и да се завршило лоше – највећи је кривац. Нећу о резултату, да ли бих и ја нешто променио...

У случају стручне дилеме позове Сашу Илића, или... оца?

- Саша ми је ближи годинама, знам да ће да ми удели добар савет, исто тако – мог Банета много ценим и тренерски, знам колико се трудио и како ради. Никад више са оцем нисам седео као протекли месец! Покушава да ми објасни да је сад ово други спорт, ал' опет – исти.

Буде војник омиљеног клуба, чак и ако, као на примеру Вука Рашовића, није био праведан према њему?

- С Вуком сам освојио титулу, после шест месеци смењен је као јесењи првак?! Био у клубу или не – војник сам Партизана, наравно, циљ ми је да једног дана будем тренер. Ни репрезентација, ни било шта – Партизан! У неким моментима клуб је био неправедан према мени, али то се дешавало и много већим играчима на планетарном нивоу. Захвалан сам Партизану што сам васпитан – све сам кроз клуб научио, пропутовао, учинили су ми „милион и једну” ствар. Надам се да ћу једног дана да вратим барем 10 одсто.

Јавности буде занимљив као Мурињо?

- Мурињо има чврсту руку, изражен карактер. Волео бих такве црте, присутне код старе гарде. Нећу да будем лаптоп тренер, изричито сам против, иако... не можемо ни без тога.

Мотивише пред дерби и на терен шаље ратничку екипу као Зоран Мирковић?

- За дерби не бих бирао најбоље играче! Шта то подразумева? Наравно, не небо и земља, само оне који могу да изнесу притисак. Излазио сам преко 20 пута на црту Црвеној звезди,  знам о чему причам. Ту утакмицу искључиво добија карактер!

Буде, на око, лежеран као Гордан Петрић?

- Никада! Петрића сматрам изузетно квалитетним човеком, специфична је личност... Био је приступачан, хтео све да помогне. Играчи, понекад, покушају то да искористе, Петрић, интелигентан, све види. Другачији смо типови карактерно, иако и Гордан кад се наљути... Тражићу озбиљну дисциплину и посвећеност фудбалу, кад сам био такав – враћало ми се.

Траје и буде успешан као Љубиша Тумбаковић?

- Тумба је рођен за сваку функцију: тренер, председник, спортски директор! Волео бих...

Поцепа председникову цедуљу – „тај и тај мора да игра”, чак и ако му је, хипотетички, дотури Стефан Бабовић?

- Стефан је изузетно интелигентан, има свој бизнис, шире гледа ствари од мене иако је млађи неколико месеци. Бабовић то не би урадио, упркос тежину да прича са мном на тренерском нивоу, играо је озбиљан фудбал. Ако му је идеја боља, прихватио бих.

Форсира младе као Игор Дуљај, без обзира на опасност да му се то на личном плану освети?

- У ОФК Београду имамо притисак – јуримо Супер лигу, биће шансе за младе, али морају да буду свесни да се ове године искључиво тражи резултат.

Постепено гради име и стиче знање с мишљу да не буде потрошен и у правом тренутку дође у свој клуб као Саша Илић?

- Пет тренера ме је замолило: да ме не потроше „разноразни”. Желим у Партизан спреман, да ли ме звао сутра, прекосутра, или за пет година...