СЕЋАЊЕ: Црвенка – успомена која не бледи

Један од значајнијих дана у историји крагујевачког спорта, свакако је 13.јул 1969. године, када је Раднички (тада без додатка 1923) први пут у својој историји постао члан елитне лиге некадашње СФРЈ. Тада су Крагујевчани поражени у Црвенки са 1:0, али будући да су претходно истог ривала на свом терену поразили са 3:0, статус прволигаша припао је генерацији која је златним словима уписана у анале спорта у шумадијској престоници.

Тај дан обележен је и ове године, додуше нe „радно“ на терену, већ дружењем које је у хотелу „Зеленгора“ уприличио Миленко Марјановић, председник Радничког 1923 у два наврата, као и навијач тог незаборавног, епског, дуела у Црвенки.

- Тада смо коначно дошли до тог толико жељеног циља, а заправо њега смо требали да досегнемо још 1957.године. Наиме, 12 лета пре гостовања у Црвенки, у игри за пласман у Прву лигу кроз тадашњи систем такмичења, били су Борово, сарајевски Жељезничар, Сплит и Раднички. У последњем колу на нашем старом терену  на коме се играло пре изградње Градског, а касније стадиона „Чика Дача“, головима Скочајића имали смо вођство од 2:0. Већ смо мислима били у елити, али је у другом полувремену у игру ушао Нинчевић и са три гола омогућио победу Сплићанима, која их је одвела у Прву лигу. Увек сам се касније распитивао за тог фудбалера, али од те победе, као да је нестао без трага - истакао је Марјановић.

Посебну драж првом уласку у друштво најбољих даје податак да је од 11 стартера у двомечу са Црвенком, чак десет њих поникло у омладинској школи, а „странац“ је био једино Новица Матић – Трапча из оближње Ћуприје. На жалост, време чини своје, од тог успеха прошло је више од пет деценија, поједини учесници тог остварења нису више међу живима. Величанствена шесторка, или како воли Марјановић да каже, носиоци фудбалске споменице у Крагујевцу, одолевају животним налетима, дружењу су се одазвали Славољуб Пауновић – Сава, Влада Вучковић – Фазан, Влада Радивојевић – Чавка, Љубиша Ђорђевић – Муњоз, док су спречени били Слободан Пауновски – Маке и Владета Жабарац.

Да се традиција поштује и да ће и на даље представљати  значајан путоказ, својим присуством потврдили су водећи људи Радничког 1923 у садашњем тренутку, председник Скупштине, Бранко Антић, директор Игор Конатар и спортски директор, Славко Перовић, а скупу су присуствовали и легендарни радио репортер и некада члан клупске управе, Казимир Петровић и Тијосав Ђурић, велики заљубљеник у фудбал и бивши играч.

Била је то прилика да рецимо Пауновић и Перовић размене искуства играња у Турској, земљи у којој су обојица у своје време провели значајан део каријера. Радивојевић је открио због чега му дрес Пелеа, кога је чувао у мечу на Градском стадиону са Сантосом, није био посебна реликвија, односно, како су играчи Олимпије увек знали да нађу начин да испровоцирају Пауновића и тиме га избаце из игре. У шаљивом тону констатовано је и због чега је Ђорђевић био успешнији као менаџер по завршетку каријере него као бек на терену, а водила се и полемика око одређених догађаја током историје најпопуларније клуба у Крагујевцу.

- Изузетно нам је драго да смо на овакав начин обележили значајан датум наше историје. Нова сезона је на прагу, зовемо вас да будете нераскидиви део вашег клуба, пренесете нам одређена искуства, заиста ће нам бити драго да вас угостимо и свим играчима који су у било ком периоду носили дрес Радничког уручимо почасне чланске карте, које ће бити и улазнице за све наше утакмице. Желимо да сви ви имате своје место уз нас, заједничким снагама да наставимо да исписујемо историју још значајнијим успесима - заједнички су Антић и Конатар упутили позив прослављеним ветеранима „црвених“.