Почетна / Кошарка / Широм планете

Умро Мирко Новосел легенда југословенске кошарке

Био је двоструки европски првак са Југославијом, као и двоструки освајач Евролиге и члан Куће славних
ФОТО: Принтскрин

Легендарни хрватски и југословенски кошаркашки тренер Мирко Новосел преминуо је у 86. години живота, а иза њега је остала огромна заоставштина и прегршт трофеја, као и промене у игри које су биле револуцинарне за то доба.

Кошарка је одласком Новосела изгубила једно од највећих имена у историји, не само на овим просторима.

Новосел спада међу најтрофејније тренере 20. века. Богата каријера хрватског стручњака прелила се на неколико ера тог спорта и обележила генерације, а Новосел ће заувек остати упамћен као човек који је трансформисао кошаркашку филозофију седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

Новосел је рођен у Загребу 30. јуна 1935. године, а играчку каријеру је провео играјући у локалном клубу Локомотиви за коју је наступао 14 година, од 1952. до 1966, а затим је врло брзо ушао у тренерске воде.

Већ 1967. је преузео Локомотиву и руководио са клупе до 1971, а клуб је четири године после тога добио име по којем га данас сви познају - Цибона.

Популарни "Цибоси" су под Новоселом остваривали и своје највеће успехе. Водио је Цибону у периоду између 1976. и 1985. и са њом освојио две титуле југословенског првака, чак седам купова СФРЈ, а оно што се највише памти су две титуле клупског првака Европе, 1985. и 1986. године. Ти су му успеси обезбедили и да добије признање за најбољег европског тренера.

Новосел није био успешан само у Цибони, већ и на месту селектора Југославије.

Освојио је сребро, злато и бронзу на Олимпијским играма у Монтреалу, Москви и Лос Анђелесу, сребро на Светском првенству 1974, злато четири године касније, две бронзе (1982. и 1986.), као и два злата на Евробаскету, 1973. и 1975.

Пред крај тренерске каријере је са Хрватском остварио још један велики успех, освојио је бронзу на СП у Немачкој 1993.

После Цибоне, Новосел је од 1988. до 1990. године водио италијански Наполи, а после посла хрватског селектора отишао је у пензију.

Затим је био Цибонин почасни председник, а 1991. добио је награду Фрањо Бучар за животно дело, а 2007. године примио је највеће индивидуално признање кад је примљен у кошаркашку Кућу славних у Спрингфилду.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.