Човић: Мислите ли да је нормално да Савић дезинформише клубове Евролиге!?

Неизбежна тема у разговору са Небојшом Човићем, чак и за грчког колегу, далеко мање упућеном у наша локална збивања, били су односи вечитих ривала. Слични онима каквима Арис Баркас сведочи у Атини кад је реч о Олимпијакосу и Панатинаикосу.

Зашто је толика тензија у АБА лиги, Српској лиги и вашим утакмицама са Партизаном, гласило је питање колегe са Јурохупса:

- Не знам, мораћете да питате људе из Партизана. Смиривање тензија решава се конкретним поступцима а не речима. Знате, пред пету утакмицу финала, запалили су ми свеће испред Београдске арене док сам био на компликованој операцији. Мислите ли да је то нормално? Или да се преко Зорана Савића врши притисак дезинформацијама на евролигашке клубове, и још много тога, као што се сада дешава са Миротићевом сагом, где се лажу и спинују на штету Црвене звезде? Никола је изванредан човек, добротвор, који заслужује најбоље и желимо му све најбоље. Али да каже да му неко прети да не иде у други клуб? Ово је лудило. Ми смо за нормалне односе, и ривалство али само на кошаркашком терену – одговорио је Човић.

Жељко Обрадовић се осврнуо на то да је 80-их година било потпуно другачије. Да ли осећате да је у праву? Да ли је време за промену начина на који српски навијачи на обе стране приступају тим утакмицама?

- Мораћу да се поновим. Не треба да постављамо питања, већ треба да радимо на проналажењу одговора и решавању проблема. Знате, Жељко и ја се добро познајемо и дуго сам био председник кошаркашког савеза када сам га поставио за селектора репрезентације после Атине 1995. године када је селектор био Дуда Ивковић. Имали смо фантастичне резултате у Атланти и Барселони 1996. и 1997. године. Али, ако као конкретан пример наведете да вам дете у друштву своје мајке показује средњи прст на путу до утакмице, што је веома ружно, онда морате да знате да се то дешавало много пута тренерима и играчима Црвене звезде и одмах се у јавности појавило још 50 слика са таквим примерима. И све то знамо – шта је решење? За почетак, будимо искрени. Хајде да не говоримо једно, а да радимо сасвим друго!