Маја: Уз осмех све издржавамо

„Вози ме на Пале преко Ледина“...  стихови већ добро познате песме а коју певуше ових дана сениорке Србије, светске шампионке и сребрне на Шампионату Старог континента.

Готово једна седмица је прошла откако су капитен Маја Огњеновић и преосталих 16 репрезентативки на припремама нас Палама за Европско првенство у А групи Генту од 15. августа до 3. септембра, потом и олимпијске квалификације у Кини за одлазак у Париз.

Најтежи део рада, базичне припреме „златне“ раде без поговора, у добро познатој средини, бази где су се ковале медаље.. Управо од 2018. године и Светског првенства у Јапану, на коме је „плава чета“ покорила планету.

Јесте тешко, али да је атмосфера сјајна говори и податак да се управо горепоменута песма нон стоп пушта. Штимунг за лакши рад у теретани, дворани. Управо о томе причала је Маја Огњеновић, дугогодишњи капитен Србије, „плеј“ која како ствари стоје, а признала је то и сама после Игара у Токију да је рано причати о опроштају, пензији. Жели је Париз, али и она тај сјај злата у „граду светлости“ ...

Пале и екипа је поново ту, тренира с е вредно сваки дан, а поштовање и срдачност са свих страна.

- Добро позната средина од 2018. године потом и годину дана касније. За кратко време смо схватили, видели и осетили колико народ овде нас пре свега срдачно дочека. Љубав је на сваком кораку, да ли у шетњи, дворани, хотелу. Осећамо се јако пријатно, као код куће. Надам се да ће увек тако бити _ пренела је Маја за сајт ОССРБ.

Интензитет тренинга је све само не „наиван“.

- (Смех). Почетни део није ником омиљен. Мислим да јако важно што смо имали паузу од 10 дана да се одморимо, регенеришемо. Било је ту доста девојака које су играле сва три викенда Лиге нација. Било је и нас који смо се прикључили касније. Али не бих тако делила, било је подједнако захтевно за све. Пауза је изузетно пријала. Базични део кроз који тренутно пролазимо, зна се како се ради. Са Вањом (оп. аут. Владимиром Банковићем, кондиционим тренером) у теретани, Гвидетијем у дворани.. Од првог дана нисам само ја схватила, верујем да су и остале играчице.  Није требало да чекамо припреме да видимо колико је јако, интензивно на сваком тренингу. Делимично имамо срећу да овај циклус траје десет дана, а не као раније, 12 или 14. Са осмехом ће се лакше прегрмети – каже „чувена 10“ плавих, рекордерка у плавом дресу по броју одиграних мечева.

Није толико монотоно, и виси се у дворани, колико је новина унео селектор, од реквизита, додатних лопти, другачијег рада...

- Сматрам и с годинама сам схватила да је врло важно да тренинг буде занимљив. Као и у сваком послу, када радите нешто што волите али понављате једно те исто, зна да буде монотоно. Код Ђованија није, имао је увек те уводне вежбе где се забављамо, а од половине озбиљно и ударно радимо. Баланс у току тренинга је изузетно важан. Не досаде вежбе које просто морамо да одрадимо. Издржавамо и верујем тако ће бити до краја – истакла је Маја Огњеновић.