Ангелина на припремама и за пунолетство

Ангелина Топић данас постаје пунолетна, а као да је већ више од деценије на страницама „Журнала“. Не као, већ јесте. Тата и тренер Драгутин је шестоструки олимпијац у скоку увис, мама Биљана троструки у дугом спринту и троскоку. Много се тога забележило током њихових каријера, а Ангелини је стадион био замена за двориште обданишта, увек је била негде у близини, на оку родитељима, најчешће се играла у свој деци омиљеном песку.

Од кад зна за себе ту су и скокови. Неки се можда сећају њеног сад већ давно изреченог запажања да „Тата скаче – хоп, а мама скаче – хоп, хоп, хоп“. Давала је изјаве за „Журнал“ и кад то није знала, а потом очекивано постала ас у оном једном „хоп“ због чега смо је већ више пута интервјуисали. Пре 18. рођендана је рекордерка света у скоку увис за млађе јуниорке, првакиња Европе за тај узраст, а трећа међу сениоркама, бронзана на свету међу јуниоркама... Европски олимпијски комитет прогласио ју је најбољом младом спортисткињом Старог континента. Рекордерка је Србије за јуниорке и сениорке 1,97 м. То је висина равна олимпијској норми, па ће се на Олимпу сигурно убрзо придружити мами и тати.

Ипак смо на прелазу из ране младости у рану зрелост, одлучили да један од најважнијих датума у Ангелинином животу обележимо симболично с неколико пригодних „лексикон питања“. Тај период се завршава па да га одувамо као свећице на овај начин.

Пронашли смо је у радној атмосфери – на припремама у Краљеву. Спрема се за два велика такмичења у августу, Првенство Европе за јуниорке у Јерусалиму од 7. до 11. па за Првенство света за сениорке у Будимпешти од 19. до 27. Млада шампионка радно прославља и овако битан датум у животу. Пут ка звездама посут је и оваквим моментима.

Омиљена атлетска дисциплина поред скока увис?

- Могу рећи да ентузијастично гледам и уживам у скоро свакој атлетској дисциплини, поготово у последњих годину дана, када сам добила прилику да присуствујем највећим светским такмичењима и уживо видим најбоље спортисте како пробијају све небеске границе својим умећем. Радујем се њиховим успесима и имам ту неку неоствариву жељу да се придружим сваком од њих и искусим што и они. Можда није специфичан одговор који се тражи, али нешто најближе ономе што тражим била би дисциплина вишебој, којој се увек радујем. Волим да тестирам своје лимите и видим ста сам способна да урадим помоцу свог тела.

Шта бисте тренирали да нисте у атлетици?

- Некако ћу се надовезати на прошло питање - будући да сам веома неодлучног карактера, у току детињства мислим да сам бар у једном тренутку хтела да се опробам у сваком послу који постоји. Од спортова највише памтим жељу да тренирам рукомет, клизање и неку борилачку вештину.

Омиљена књига?

- У последње време читам „лагано“ штиво, углавном белетистрику, за њу ми не треба много времена и концентрације. Радо се враћам „Малом принцу“, јер ми та књига, како  сазревам, сваким новим читањем даје нови смисао, нова питања и нове одговоре, у томе лежи и њена бесмртност као ремек дела светске книжевности.

С ким ћете дочекати 18. рођендан?

- Рођендан ћу дочекати на припремама с клупским другарима, млађом сестром Софијом и татом, тако да на окупу фале само мама и мачка. Иако не код куће, како бих можда највише волела, драго ми је што ћу рођендан провести скоро са свим најближима.

Који сте циљ себи поставили у атлетској каријери?

- Како време иде и како напредујем, константно подижем своја очекивања и циљеве. До прошле године то би била висина од 190 центиметара, док нисам могла ни да замислим докле ћу заправо да стигнем. Оно што ми је остало за цео живот јесте, верујем као и скоро сваком спортисти, ултимативан циљ су ми медаље на олимпијским играма. Најбитније ми је да будем испуњена и задовољна оним што сам урадила без обзира шта је то.

Шта бисте волели да радите кад престанете да тренирате?

- Има времена да размишљам о томе, надам се да ће овај дивни пут трајати још неко време, до тада само Божја је воља како и шта ће бити.