Академија фудбала – друго име будућности

„Фудбал френдс“ и његов омладински турнир је аутентична прича у региону западног Балкана која доживљава ево већ 17. поглавље, показујући како фудбал и пријатељство могу да кажу велике ствари са толико једноставности.

Ово су турнири са највише победника на свету. Сваки дечак који закорачи на траву ових новоизграђених и обновљених терена је победник. Изађи, играј и победио си!

То је само један став из јединствене декларације у свету фудбала - „Једна лопта - једно игралиште“, коју смо потписали 2015. и која има посебну социјалну поруку потврђујући да у овој лепој игри, у млађем фудбалском узрасту, нема места за судбоносно „бити или не бити“, односно да није све у победи нити је ништа у поразу.

Између та два антипода има нешто због чега смо сви ми овде - а то је игра. Тешко је изборити се за јавни простор и презентовати оно што радиш у времену порушених норми и наопако окренутих принципа као стандарда који је завладао планетом. Живимо у времену кад су највећи наслови у новинама сензационалистички, попрскани крвном плазмом и барутном прашином са улица. А вести на интернету нису писане да би указале на догађај, него изазвале шок и тако нас намамила на клик. То нас није обесхрабрило.

Ми смо успели уз помоћ општинских структура Фоче у оном што смо започели 2005. године, од преминулог начелника Здравка Крсмановића, Радисава Машића и сада Милана Вукадиновића. Уз разумевања штампаних медија и портала из целог региона, који нису (пот)пали под клише да је свака вест артикал на полици и због тога им упућујемо речи захвалности, успели смо да нађемо своје место под сунцем и да пошаљемо једну другачију и лепшу поруку у свет. Успели смо, јер наш медијум су фудбал и пријатељство, односно Фоча и „Фудбал френдс“!

Драго нам је кад гледајући утакмице УЕФА Лиге шампиона, Лиге Европе, Лиге конференција, националних шампионата, те мечеве репрезентација видимо познато лице, које више није голобрадо, а његов таленат могли смо да упознамо овде, на овим нашим теренима. Јуче у Фочи, данас орбити, у хајлајтсима европских и светских телевизијских станица, дигиталних платформи и стриминг сервиса. А сутра? Гледаћемо их и сутра! И биће нам топло око срца исто онако кад у албуму сећања листамо сва та дечија клупка радости са пехаром, а до нас допире граја и песма после постигнутог гола и победе. А кад се деца са игралишта врате у студентски дом, хотел или бунгалов и „измешани“ седну за сто онда заправо видимо шта је „Фудбал френдс“.

Сваке године као један од пратећих програма турнира имамо округли сто о различитим фудбалским питањима. Ове године тема панел дискусије је „Академија фудбала – друго име будућности“. Сведоци смо никад израженијег цепања фудбалске Европе по финансијском шаву. Нама на западном Балкану у тренутној констелацији економске моћи на континенту, са малим изгледима да се нешто у скорије време промени, академије фудбала остају као светло на крају тунела. Својим ентузијазмом разбуктајмо ту ватру, огрејмо се на пламену жеља талентованих дечака да се докажу на великој сцени. Искористимо ту светлост и за читање и праћење савремених решења у методологији рада са младима. Не каскајмо за светом, свесни да немамо новца да улажемо као други у фудбалске академије, рецимо Манчестер сити 180 милиона евра!?

У  званичној публикацији, „малој“ књизи, 17. Међународног омладинског турнира Фудбал френдс доносимо неколико примера шта је потребно имати да би добар рад клупских академија имао успешну валоризацију у сениорској конкуренцији, било да је реч о такмичарском материјалном параметру. Многи ће рећи да то зависи од милион фактора. И погрешиће. Потребни су таленат деце, те визија и храброст тренера. У публикацији је за илустрацију напред наведеног издвојено неколико примера. Пеп Гвардиола је недавно са Манчестер ситијем оверио свој трећи трофеј Лиге шампиона. А како је постао један од најцењенијих менаџера са великим теоријски и практичним доприносом развоју фудбала? Гвардиола је утврдио улазне критеријуме за тим сходно својој филозофији игре (посед лопте, контрола игре и брза транзиција из одбране у напад) и у њима остао непоколебљив. Гледања кроз прсте није било ни према коме. Тако је по доласку у Барселону 2008. на трансфер листу ставио навијачке иконе Роналдиња, Дека и Етоа. На тај начин је отворио терен за осморицу играча из клупске академије, чувене „Ла масије“.

Будућност се дешава и ван временског календара. „Само“ је потребно препознати и издвојити.

Храброст с визијом иде и уз сер Алекса Фергусона и Јохана Кројфа о којима је такође реч у званичној публикацији, „малој“ књизи 17. „ Фудбал Френдса“ . У очекивању да лопта 17. пут на омладинском турниру „Фудбал Френдс“ крене са центра, с нескривеним поносом рецимо: Нема инспиративнијег нити изворнијег места у региону па и шире, од овог овде у Фочи, да нашим мислима потече исконска мудрост о вечитој борби између воде и камена у којој вода увек победи, не због снаге већ упорности. И зато нека ова наша река фудбала и пријатељства остане бистра, питка, младалачки плаховита и непресушна!