Коначно почетак! Недељу дана касније од првобитно утврђеног термина суперлигаши крећу у борбу за бодове. „Случај Колубара” током лета добро је уздрмао темеље нашег клупског фудбала и не само што је одложио почетак првенства, већ и запретио још већим хаосом. Позитивно је једино што је пре два дана пропала могућност новог померања старта шампионата, а сага око Лазаревчана вероватно ће се наставити.
Управо су дешавања са зелено-црнима бацила у други план све оно што би требало да нам окупира мисли. Биће ово први шампионат Србије у којем ће пет екипа, бар на почетку, имати и обавезе на међународној сцени. Црвена звезда је већ у Лиги шампиона, ТСЦ и Чукарички имају загарантовану Лигу Европе и то мора да нас радује. Лоше је међутим, што су такмичарски бројеви извучени само пет дана пре почетка првенства, клубови су продужавали припреме после ионако кратког летњег одмора.
Кад је у питању борба за титулу, мале су шансе да шампионат буде занимљивији. Црвено-бели играју сјајно у припремном периоду и само чудо може да их спречи да 34. пут прођу први кроз циљ.
Партизан још вида ране после неуспешне прошле сезоне. Не би било спортски да црно-бели унапред најављују предају, али тешко да могу да се равноправно носе са вечитим ривалом. За Парни ваљак би, у оваквој ситуацији, повратак на другу позицију представљао успех, иако то звучи очајнички за сваког партизановца.
ТСЦ, Чукарички и Војводина у предности су у односу на остале кад су у питању европске визе, можда ће се борити и за друго место. Оптерећеност играњем у три такмичења могло би да шансу за пробој међу првих пет пружи још неким клубовима, мада по буџету и организацији тешко је веровати да неко може да угрози водећи квинтет.
Раднички 1923 из Крагујевца жели да понови успешну прошлу сезону, њихов имењак из Ниша да се не бори опет за опстанак. Амбициознији је Спартак са руским тренером Кержаковим, можда и Напредак, иако је значајно променио тим.
Биће интересантно како ће се у новом друштву снаћи Железничар и ИМТ. Новобеограђани једини неће ни бити домаћини на свом стадиону и то је још једна бољка нашег фудбала.
„Случај Колубара” довољан је за наук свим нашим клубовима колики би допринос морали да дају регуларности. Увођење плеј-офа и плеј-аута пре осам година имало је за циљ да ниједна екипа нема простора да се опусти, међутим, ефекат није био потпун. Због тога би клубови сами требало да буду свесни да се калкулације могу окренути и против њих, поготово што су казне и досад биле на захтев УЕФА.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
