Дивац: Најлепши дани у репрезентацији

Пре неколико дана се вештачка интелигенција “поклонила” кошаркашкој. И то оној коју је у глави својевремено као играч поседовао Владе Дивац. Из компјутера је дошла “пресуда” да је баш некадашњи НБА ас српски кошаркаш са највећом интелигенцијом на терену.

И то никако није грешка. Легенда српске, европске и светске кошарке, каријеру је градила на разумевању игре и, наравно, вансеријском таленту. Зато и сада, непуних 20 година од када је отишао у играчку пензију, добро зна да препозна шта се дешава у свету спорта који га је прославио. И посебно да препозна другачију игру у односу на време када је из Партизана одлазио у најјачу лигу света, када то није била пракса, већ скоро па изоловани инцидент.

- Доста се све тада разликовало. Кошарка је спорт који се мења сваке године и у томе је лепота. Те 1989. када сам ја отишао, НБА је била недоступна европским играчима. Данас, када гледамо структуру лиге, 30 одсто чине интернационалци. Драго ми је да сам био део првог таласа играча који су долазили и показали Американцима да се кошарка игра и ван њиховог континента – рекао је за црногорске медије Дивац.

Ипак, има смисла што је тренутно најбољи кошаркаш света баш Србин, што у НБА игра још много момака са ових простора и да су колоне оних који чекају да пређу преко Баре само још дуже.

- Ми смо генетски предодређени за овај спорт. Високи смо, кошарка је дубоко укорењена овде, као и њена популарност. Све више наших играча иде у НБА, али не одлазе само да би били у другом плану. Никола Јокић је показао да је тренутно најбољи играч света и то је велика похвала за њега, као и инспирација кошаркашима са ових простора да могу ићи тим путем – додаје Владе.

Дивчева каријера је апсолутно испуњена, јер је упоредо гурао напред у репрезентацији и у најјачој лиги света. У најдражем дресу, са државним грбом, имао је фантастичне успехе. Поглед на његове резултате је импресиван – два олимпијска сребра, два светска злата и једна бронза, три европска злата и две бронзе, једно универзитетско злато, покорен свет и у јуниорској конкуренцији, покорена Европа у кадетској...

- Најлепши дани проведени на припремама, утакмицама... Имали смо срећу да се враћамо са медаљама, дочеци који су прављени у ту част били су инспирација за будуће успехе. Ја сам почео да играм за репрезентацију са 17 година, кренуо 1985. а завршио 2002. године. Дакле, 17 година у континуитету.

Свим тим успесим – мало у репрезентацији, више у НБА лиги – морао је да принесе и „жртве“.

- Највише ми је недостајала одвојеност од породице. Са супругом сам од 1989. године, некако сам пропустио све оне прве кораке деце и то ми је недостајало. Не може све да буде перфектно, мора човек да се одрекне нечега, али имао сам велику подршку супруге. Данас је највеће задовољство проводити време са децом – истиче Дивац.

Брже него што нам се у овом тренутку чини почиње и Светско првенство у Јапану, Индонезији и Филипинима. Дивац ће бити велики навијач селекције Србије која је, да је комплетна, могла да буде и један од највећих фаворита за освајање злата. Овако, о првом месту се прича тихо, али таленат не јењава у тиму који води Светислав Пешић, Дивчев бивши тренер 2002. године, када су момци у плавом последњи пут освојили Светско првенство.

- Све репрезентације са ових простора имају квалитет. У спорту, поготово кошарци, све је могуће. Не би ме изненадило да се нека од репрезентација одавде врати са медаљом. Поготово Србија има квалитет. Нажалост, неки играчи су из разних разлога отказали, али имам велико разумевање поготово ако су повреде у питању или напорне сезоне. Континуитет је најважнији, ништа у спорту не успева преко ноћи. Континуитет рада и играња са једном екипом, без тога нема резултата.