Ема Бежановић појачала шампиона Ирана: Краљица под марамом

Александровчанка Ема Бежановић је почетком сезоне отишла у Норвешку, али је неочекивано завршила у Ирану.

– У Норвешкој је требало да играм и да радим, али је искрсао проблем око посла. Онај који су ми понудили нисам желела да радим, а пошто за две недеље нису нашли бољи, растали смо се.

У међувремену стигла је понуда из Ирана.

– Мој менаџер Слободан Крстић играо је тамо и рекао ми је да немам чега да се плашим, тако да сам одмах пристала. Раније сам играла у Турској где је тренер тукао домаће играчице, тако да кад сам то прошла...

После Турске, Шпаније, Норвешке и Фарских Острва на ред је дошао Иран.

– Нигде ми није било боље. Толико поштовања са свих страна. Само гледају како да ми угоде, третирају ме као краљицу. Када идемо на гостовања по четири девојке су у соби, а мени увек дозвољавају да будем сама. Једина сам странкиња, смештена сам у клупском хотелу, док остале играчице, њих 12, живе у једној кући.

Седам од њих су репрезентативке Ирана.

– Зато клуб и јесте шампион последње четири сезоне. Тренутно смо прве, ту намеравамо и да останемо. Баш смо у последњем колу победиле највећег ривала 23:22.

Носите ли мараму на утакмицама?

– Прво да направимо разлику између утакмица и тренинга. Када се тренира дозвољени су мајица и шорц, али када су утакмице у питању онда морамо да будемо прекривене, јер се утакмице снимају и шаљу рукометној федерацији. До пре четири године није било тако.

Спутава ли вас та „спортска опрема“ током меча?

– Не смета ми. Ни тренерке нису класичне, већ неки лагани мрежаст материјал. Таква су правила, сви их поштују, мада би и остале играчице волеле да не морају да их носе. Имамо потпуно погрешну слику о њима, не бисте веровали колико су отворене.

Наводи Ема конкретан детаљ:

– На руци имам тетоважу крста. Нити су ми тражили да је прекријем нити су ми ишта рекли. Разумеју све, да сам друге вере и да је нама све дозвољено. Чак су ми рекли да је тетоважа много лепа, распитивали се о њој.

Да ли се дружите са њима?

– Када смо заједно, значи углавном пред утакмице. Као домаћини играмо у граду удаљеном два и по сата, па смо смештене у хотелу. Онда изађемо на пиће, наравно алкохол није дозвољен.

Муче ли се са вашим именом?

– Зачуђујуће, али не, тако фино изговарају Бежановић.

Колико остајете у Ирану?

– Потписала сам уговор на три и по месеца. Лига завршава почетком фебруара, тада се враћам кући.