Пешић: Сви су у служби тима

У Београду је још најавио...

- Долазимо 18, нема ту тренинга, али 19. ћемо већ тренирати у Шенжену – рекао је Светислав Пешић, пред одлазак екипе у Кину.

Најављено – остварено. Орлови су јуче у Шенжену тренирали, не једном, већ два пута. Наравно, у ритму и интезитету прилагођеном за дан после дугачког путовања, а пред прву утакмицу на ФИБА Купу солидарности.

Данас од 13,30 часова, Србија ће у Шенжену играти против Кине, и против свог некадашњег селектора. Истинска легенда српске кошарке, човек који је у периоду од 2014. до 2019. као селектор водио Орлове до три сребра – светског (2014), олимпијског (2016) и европског (2017) сада ће бити на другој страни.

Александар Ђорђевић однедавно је селектор Кине. И не само да ће селекцију најмногољудније земље света против Србије водити данас у Шенжену, већ и у такмичењу по групама на Светском првенству у Манили.

- Видећемо како ће то да изгледа – причао је Светислав Пешић, још један трофејни селектор Србије.

Човек са којим је наша репрезетнација освојила последње златне медаље - европску (2001) и светску (2002) – и те како добро зна шта је потребно за успех. У овом, најконкретнијем могућем случају, волео би да има мало више времена.

Свеједно...

- Имали смо напоран пут, али ништа то није било ново, све смо то знали, били смо на то припремљени. Не може ништа да нас изненади – додао је.

Србија ће у Шенжену обавити завршни део припрема. До сада урађеним, Пешић је задовољан.

- Имали смо врло успешне припреме, укупно гледамо, са аспекта ангажовања, концентрације, жеље да се што је пре могуће направи тимска атмосфера.

Затим је подсетио и на – како је рекао – „оно што се зна“...

- Десило се пуно ствари које су нас мало пореметиле. Међутим, ми увек то гледамо шта из свега тога може да се извуче позитивно. Мало је времена. Ми смо нова екипа, тотално. Али, наш главни задатак је био, што је и играчима већ првог дана саопштено, да је сваки на свој начин задужен да покуша да учествује у тимској хемији, да се то прави од самог почетка. Не само пре или после тренинга, већ и за време тренинга.

Трофејсни стручњак је задовољно констатовао да је тај успешно решен.

- Играчи су се некако нашли између себе. Имају добру комуникацију. Ми из тренерског и медицинског стафа се трудимо да им помогнемо колико је то могуће. И ту постоји једна фина кохезија.

Као је и сам приметио – увек по нешто фали. Сада је то...

- Недостаје нам мало времена. Уигравање не траје само кроз припреме. Ту ће бити много екипа, фаворита, који већ годинама играју заједно, са неким минималним променама. Ми имамо неке друге квалитете, имамо мотивацију, жељу за доказивањем. Добро смо радили, направили смо добар баланс спољне и унутрашње линије.

Пешић је затим поновио нешто о чему је причао и одмах после утакмице са Порториком, на опроштају од Београда.

- Доста је са повредама, са болестима. Желимо да нас то заобиђе. И то је оно што бих у овом тренутку највише желео, као и сами играчи.

Због тога би можда требало екипама омогућити да током такмичења могу да ротирају 14 играча. Пешић има своје мишљење о томе. 

- То се разиликује, од репрезентације до репрезентације. У оно време, када сам био тренер 2001. и 2002, када смо у Истанбул и Индијанаполис ишли са 13 играча. Дугачак је пут. Кратке су припреме, не ради се само и повредама, већ и о осталим потребама игре. Видећемо шта ће се дешавати, сви су концентрисани и спремни да преузму одговорност.

И - најважније...

- Сви су спремни да се ставе у службу екипе. Идемо са 13 играча, надамо да то није баксузан број, да ће нам то на другој страни помоћи – рекао је Пешић уз осмех.