Обрадовић: Ивана и ја смо се исплакали

Горан Обрадовић, тренер Иване Шпановић - Вулете, био је опхрван емоцијама.

- Питајте, не знам шта бих рекао - констатовао је најуспешнији тренер до сада у нашој краљици спортова.

Шта сте рекли пуленки када сте је огрнули заставом?

- Ништа. Исплакао сам се и ја.

То значи да је и Ивана?

- Буквално смо јецали. Нема ту шта посебно да се каже, све је речено.

Шта вам је пре свега асоцијација када је овај успех у питању?

- Чекало се ово злато од Лондона 2017. Тада је скочила 6,96 и била четврта, али многи памте да је имала скок бољи од победнице, који је због откаченог броја на леђима скратио скок. Сада се све вратило. Неки пут ти треба срећа, али Ивани данас она није била потребна. Ово је једна од најубедљивијих победа у историји скока удаљ – 23 центиметра је успешнија од другопласиране.

После припрема у Турској рекли сте да је изузетно спремна и да идете ка златној медаљи?

- Видело се у квалификацијама које је прошла са 6,82 метра као трећа, да сам био у праву и да може да скочи даље од седам метара. Учинила је то не додирнувши даску. Данас је ушла фокусирана на такмичење.

Први скок био је фантастичан, али уз преступ?

- Минимално је то било, 1,3 центиметра. После 7,05 у другом показала је свима у каквој је форми.

Остала је у борби против саме себе?

- Практично тако. Не можеш да негираш до данас најбољу у сезони са 7,08, Американку Тару Девис, али овде је ривалка могла само до 6,91. Када је Ивана у петој скочила 7,14, срушила рекорд Србије од 7,10 из 2016. с Теразија, све је било готово.