Првог октобра 1975. године у Манили се одржао највећи боксерски меч у историји између Мухамеда Алија и Џоа Фрејзера.
У овом тренутку у Манили, све је знаку кошарке. Међутим, пре скоро 50 година, у Аранета колосеуму, месту где кошаркаши Србије тренутно играју, одржао се спортски догађај о којем се и даље говори.
Меч је због места одржавања и свега што га је пратило назван "Трилер у Манили".
Био је то њихов трећи меч, у првом је на поене после 15 рунди славио Фрејзер, а у другом на исти начин Али. Дошао је коначно ред на "мајсторицу", а за домаћина овог боксерског спектакла одабрани су Филипини. Медији су овај меч најављивали као борбу два највећа боксера свих времена, у којем ће се коначно открити, ко је боксерски краљ.
Свака рунда у овом дуелу била је попут рата. И један и други су ударали најјаче што су могли. Али је чак у неколико наврата људима из свог бокса поручио да вероватно неће преживети ову борбу.
Трајала је надљудска борба два великана све до почетка последње 14. рунде, када је тренер Еди Фуч физички спречио свог пулена Џоа Фрејзера да настави да се бори а то је прокоментарисао реченицом: "Нисам могао да допустим да ми умре на рукама".
Судије су одлучиле да Фрејзер није способан да настави меч, Али је победио и постао боксерски краљ.
Колико је овај меч био суров и бруталан, говоре изјаве по завршетку меча. Али је рекао да је "ово било најближе умирању што је осетио у живоу". Са друге стране, Фрејзер је лежећи у свлачионици урлао да се светла упале у тој просторији, светла су била већ упаљена. У тешком стању Фрејзер је новинарима рекао: "Погодио сам га ударцима који би срушили зид, а он је остао на ногама. Бог ми је сведок, он је највећи шампион икада".
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
