Бонус играчи су оправдали поверење тренера Радничког Николе Трајковића. Након Милорада Стајића, одличну игру на дебију приказао је и талентовани Давид Петровић. Прву утакмицу у дресу „нишког Реала” памтиће по убедљивој победи над имењаком из Крагујевца.
- Драго ми је што сам добио шансу, а тек сам дошао у клуб. Било је мало треме пред домаћом публиком, али је атмосфера била супер. Дао сам 100 одсто, екипа и више од максимума и то нам се добрим вратило. Породица је дошла на стадион, здушно ме подржала и ништа лепше нисам могао да пожелим на дебију, из снова – истакао је Петровић.
Спознао је убрзо разлику између прволигашког и суперлигашког фудбала.
- Огромна је, првенствено у тактици и већем броју искусних играча. Што је добро за нас младе да се поред или против таквих калимо. Ми смо у Графичару били развојни тим, више играли „омладински фудбал”, Сад се трудим да се што пре уклопим, па и сазрим.
Поникао је у Борцу из Чачка, онда знање стицао у Звезди и Графичару.
- Фудбал сам почео да играм са пет година, у родном Чачку. Отац ме је одвео на први тренинг и памтим да сам увек играо са старијима. Прешао сам у Звезду кад сам имао 14 година и у свим селекцијама био шампион, затим био пребачен у Графичар на каљење. Две године сам тамо провео, мало је фалило да прошле сезоне уђемо и у Суперлигу.
Прилику да игра највиши ранг такмичења је добио у Нишу.
- Знао сам да долазим у клуб са дугом историјом. Био сам срећан због позива, сарадње са тренером Трајковићем и играња у Суперлиги. Допада ми се његов начин рада, тренирамо као најпознатији клубови у свету.
Екипа му није много непозната, саиграч је у Графичару био с Ђорђем Ивељом и Милорадом Стајићем.
- Дружили смо се свакодневно, са Стајом сам био и цимер. Саиграчи су ме супер дочекали, лепо прихватили и отуд није било тешко да се брзо уклопим.
ЖУРНАЛ КАО ТАЛИЈА
Петровићу, у тренутку док је за „Журнал” износио утиске са дебија, стигао је позив селектора младе репрезентације Душана Ђорђевића за квалификациону утакмицу с Азербејџаном.
- Велика је част играти за своју земљу, задовољство не бих могао да опишем речима. Играо сам за селекцију У-16, после нисам био позиван. Овај много значи, подстрек је да радим више и играм боље.
ВИДИЋ ИДОЛ
Сваки играч, хтео да призна или не, има идола. Тако и Петровић, иако старији све чешће избегавају о њима да говоре, не крије да би кренуо стопама чувеног Видића.
- Мој је идол одмалена, Манчестер јунајтед најомиљенији инострани клуб. Опет, далеко је то и тренутно сам фокусиран на Раднички. Потрудићемо се да будемо у топ пет екипа у лиги, онда са добрим резултатима и играма доћи ће и уносне понуде.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
