Српска лига у последње време с право носи епиет – једне од најјачих на свету. За то су задужени прекаљени асови, али и млади талентовани момци, који остају или се враћају у Србију. Један од њих је и сам Никола Јакшић који ће трећу сезону заредом бранити боје Новог Београда.
- Нема разлике наши су циљеви као и до сада највиши. Иде се да се освоји све, почевши од Купа у децембру, после регионалне лиге, првенства и да се крунише са Лигом шампиона, коју већ две године губио у финалу. Прошле године је Реко био много бољи, али мислим да смо годину дана раније ми били бољи. Несрећно смо дошли до пенала, мислим смо утакмицу морали да завршимо много раније. Из овог угла можда је тада и недостатак искуства учионио своје. Надамо се да ће сада бити трећа срећа.
Са свим појачањима и момцима који су већ у клубу, Нови Београд отскаче од остака лиге.
- Јеста тако. Мислим да смо бољи бар на папиру, али ето Куп смо губили две године заредом. Прошле године нисмо узели ни Јадранску лигу и тада си био јачи, а ниси освојио. Мислим да смо извукли поуке, стекли смо искуство и научили доста тога.
На питање ко може да буде главни конкурент Јакшић занимљиво одговара.
- Ето почевши од Купа, првенства, регионалне лиге, Лиге шампиона може да буде ко год хоће, зависи како ми уђемо у утакмицу. Ми смо прошле године изгубили од Радничког, Партизана, Звезде, ако дозволимо то може да нам буде свако. Међутим, ако будемо играли на потребном нивоу неће бити проблема. Све зависи од нас, а не од онога преко пута нас.
Испада да сте сами себи највећи непријатељи?
- Убељиво. То важи за сва такмичења, јер на крају, на доста момената, ми успемо да победимо сами себе, без обзира каква је екипа против нас. Сматарам да смо ми ти главни кривци, који доведу себе у ситуацију да губе.
Када је одлазио у Ференцварош оставио је један, а дочекао га је много бољи ватерполо.
- Много ми је драго што се ватерполо подигао на овај ниво. Добро је када играчи могу да играју кући пре великих такмичења. До Олимпијских игара у Токију то је било незамисливо, а пре Рија сам био једини из домаће лиге. То је такође лоше и незамисливо. Сада је обрнуто велики број играча је у Србији, не у иностранству, што је одлично - закључује Јакшић.
НИШ ЛЕП, АЛИ...
Након репрезентативних обавеза није било много времена за одмор, јер су уследиле паклене прпреме у Нишу.
- Ниш је леп, пријатан град, са свим неопходним условима, али... Хвала Богу завршен је и овај део припремног периода, јако је било напорно, једва смо преживели, ха ха ха. Лакше бих поднео да сам био у Београду, али мало смо се издвојили из гужве, изоловали посветили се само ватерполу, дизању форме, искористили смо то на најбољи могући начин. Колико год да не волим ове тренинге и да су ми тренутно неподношљиви знам да ће нам значити све ово.
ГОЦИЋ – „ГОРИ“ ТРЕНЕР, НЕГО САИГРАЧ
Са тренером Живком Гоцићем био је саиграч. На питање да ли је „гори" као капитен или као тренер одговара уз смех.
- Дефинитвно је гори као тренер, али преживљава се. Шалим се. Дочекао ме је 2015. године, добро се познајмо. Зна он доста добро све моје врлине, али и мане, трпи их. За сада је све добро и надам се да ће тако остати. Што се Жилета тиче и када сам играо и сада немам ниједну замерку.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
