Са Митровићем и Влаховићем успех само шест бодова

У пројектовању пласмана на Европско првенство 2024. у Немачкој репрезентацији Србије септембарске утакмице против Мађарске и Литваније заузимају важно место. Кикс против Бугарске у јуну после максималног учинка на мартовским испитима ускратио је Орлове за прву позицију уочи првог дербија са северним комшијама. Због тога се од изабраника Драгана Стојковића очекује победа у четвртак, чиме би направили важан корак ка првом или другом месту у групи.

Погледи нашег државног тима ка континенталном шампионату свакако ће бити јаснији, а пут у Немачку скоро известан уколико Србија освоји свих шест бодова на две утакмице ове седмице. Од Орлова се и очекује да крупним корацима закораче ка циљу у четвртак и недељу.

У односу на претходно окупљање највеће охрабрење је повратак Александра Митровића и Душана Влаховића. Наша прва два нападача пропустили су утакмице са Јорданом и Бугарском пре непуна три месеца због повреда, што се и те како осетило, посебно у Разграду. Дејан Јовељић упркос два гола у окршају са Јорданцима (оба у финишу и један за победу) и Ђорђе Јовановић свакако нису ниво асова Хилала и Јувентуса. Искуство и квалитет Митровића и Влаховића Србију и издвајају као фаворита у групи и од њих се очекује да снагу и ефикасност потврде у следећа два меча.

Митровић ће први пут доћи у репрезентацију после преласка у саудијски Ал Хилал. Исто важи и за његовог клупског друга Сергеја Милинковић-Савића. Влаховић је ипак, остао у Јувентусу, што му и највише прија, јер је од пунолетства у Италији.

Сва тројица су у изванредној форми, дају голове или асистирају и Пикси их очекује у пуном светлу против Мађарске и Литваније.

Капитен Душан Тадић се сјајно снашао у Фенербахчеу и на његове игре у дресу Србије прелазак из Ајакса у редове турског великана не би требало да представља проблем. Као и у Митровићевом и Влаховићевом примеру најважније је да је Тадић здрав, а мало ко може да се сети кад је ослонац репрезентације годинама уназад подбацио играјући за државну селекцију.

Стојковића свакако може да радује и што је Лука Јовић пронашао нови клуб. Било је извесно да трећи шпиц Орлова неће добијати шансу у Фјорентини. Можда ће сличан случај с њим бити и у Милану, конкуренција међу Росонерима је још већа, међутим, бар на почетку би требало да добије прилику и покуша да прекине лутање.

Лазар Самарџић није постигао гол минулог викенда, али јесте недељу дана раније и за његову форму је боље што је остао у Удинезеу. Везиста са претходним стажом у младој репрезентацији Немачке пројектован је као Тадићев наследник и за Србију би тек требало да покаже шта уме. Колико ће добити шансу против Мађарске и Литваније зависиће од резултата, али свакако да Пикси озбиљно рачуна на њега.

Одлична форма Андрије Живковића такође је значајна уочи данашњег окупљања. Дарко Лазовић, спасилац Орлова у Бугарској, због повреде пропустиће септембарске окршаје и Живковић ће сигурно бити стартер. Немања Радоњић улази углавном с клупе у дресу Торина, где је и даље највише наших репрезентативаца. Стандардни у бордо дресу су голман Вања Милинковић-Савић и Иван Илић.

Није добро што Филип Костић не игра на почетку сезоне. Крилни нападач био је ослонац Јувентуса прошле сезоне и зачуђујуће да је сада на леду. Вероватно ће се седење на клупи одразити на Костићеву форму, а у репрезентацији је увек био важна полуга.

Супротан је пример Немање Максимовића, стартера у дресу Хетафеа. У суботу је тим из предграђа Мадрида био на прагу ремија са Реалом на „Сантјаго Бернабеуу”, а захвални везиста провео је на терену свих 90 минута.

Милош Вељковић је после више пауза због повреде изгубио место стартера у Вердеру, вероватно и у репрезентацији. Немања Гудељ показао се одличним на месту централног штопера, позицији коју већ дуго покрива у Севиљи. Никола Миленковић је стандардан у Фјорентини, као и Страхиња Павловић у Салцбургу, тако да су њих тројица већ виђена у задњој линији Орлова против Мађарске.

Штета је што Мијат Гаћиновић други пут узастопно због повреде није могао да се одазове позиву селектора. Иза њега је изврсна сезона у АЕК-у, добро је почео и ову, али га после заобилажења од стране Стојковића током 2021. и 2022. сада нема у државном тиму из других разлога.

Из Грчке први пут у Стару Пазову долазе Филип Ђуричић и Филип Младеновић. Обојици са Панатинаикосом није успело да се пласирају у Лигу шампиона, међутим, приказали су одличне игре и озбиљно ће конкурисати и за састав Србије.

На Пиксијевом списку су четворица голмана. Вања Милинковић-Савић ће вероватно поново да добије предност. Предраг Рајковић је друга опција. Долазак Ђорђа Петровића у Челзи скреће пажњу највише до сада и на бившег голмана Чукаричког. Борис Радуновић се враћа у државни тим, пошто је са Каљаријем опет у Серији А.

Срђан Бабић и Страхиња Ераковић долазе из Русије. После преласка из Алмерије Бабић је још на клупи у Спартаку из Москве. Ераковић се већ изборио за стартера у Зениту.

Бројни погледи биће упрти у репрезентацију Србије ове недеље. Добре игре се подразумевају, пласман на ЕП императив је већ више од две деценије, са највећим шансама да коначно буде остварен.